latinica  ћирилица
ДНЕВНИК | 01/06/2013 | 12:08

Отворен реконструисани музеј СПЦ

У згради Патријаршије у присуству предсједника Републике Србије, патриарјарха српског Иринеја и владика СПЦ, бројних високих званица, представника вјерских заједница и великог броја грађана отворен је реконструисани Музеј Српске православне цркве.

Ово је први пут  да је простор у коме је 1954 смјештен Музеј, реконструисан и потпуно прилагођен музејској намјени.

Сталну поставку музеја чини пет цјелина са 230 експоната, чија је историјска и умјетничка вриједност,  била основ за образовање музејских цјелина. 

Прва цјелина су литургијски предмети, потом рукописне богослужбене кјиге из 16. вијека. Зсебна цјелина посвећена је  одређеним историјским  догађајима и личностима као шро су драгоцијености везане за личност кнеза Лазара, Стефана Уроша, Милитина, Стефана Дечанског . Један од сегмената музеја чине предмети  и документи који свједоче  о животу и правима Срба на територији Хабсбуршке монархије .

Посебно су груписани сакрално-умјетнички предмети, одјећа, српска графика, панагије, збирка икона из различитих периода  са разним иконописачким  представама.

Међу  црквено-умјетничким  предметима су и Плаштанице краља Милутина, повеље цара Душана издата у манастиру Хиландау 1347-48. године огртачка кнеза Лазара из 1389. године, тамјаница  израђена трудом раваничког Игумана Дионисија у Смедереву 1523.године, похвала Светом кнезу Лазару  Хребљановићу рад монахиње Јефимије, око 1402. године, митра дар Саборној цркви Пресвете Богородице Београду „Госпође Кантакузине“, кћерке деспота Ђурађа Бранковића.

 „Ово наше велико благо било је по разним депоима“- рекао је на отварању Музеја патријарх српски Иринеј „и није постојала прилика да то људи виде.

Одавно се  осјећала потреба  да се овај музеј прошири, мада ни ово није право рјешење. Ми имамо толико блага духовног наслеђеног од 13. вијека до данашњих дана, па је  потребно наћи трајно рјешење за Музеј  да би оно што држимо у депоима сада могло добити заслужено мјесто.

Ти предмети нису мали и нису без вриједности. Они представљају нашу културу, наше духовно наслеђе, наше духовно стваралаштво и то не само са једног мјеста него са свих простора гдје је живио наш народ“ –рекао је Патријарх српски.

Предсједник Србије Томислав Николић  на отварању Музеја рекао је да српски народ има богату  духовну традицију која је одолила бројним искушењима  и вишевјековним страдањима.

„Историја српског духовног бића  уткана је у бројне предмете првобитно похрањене у ризнице, некада посебне просторије при олтару. Ризница је била мјесто гдје су с ечували сакрални предмети.

Да није било  свијести о значају чувања историјских драгоцијен ости, добар дио наше  вишевјековне прошлости  остао би расијен по Европи, или би био заувијек изгубљен.

Поставка која је данас пред нама, као и она којом је Музеј отворе  прије 62 године, једнако је посвећена вјековном развоју Српске Православне цркве колико и духовном израстању српског народа на овим просторима.

 „Зато стални рад  на допуни  збирки, научна истраживања, публикације,скупови, жив размјена искуства и сарадња  са међународним институцијама није тек наш  цивилзацијски дуг према прошлости и прецима, већ и један од високо уздигнутих видика  са којих се пружа поглед на будућност“  рекао је предсједник Николић.

Министар културе и информисања Влади Србије  Братислав Петковић  захвалио је предсједнику Србије и патријарху стрпском на разумијевању за потребе адаптације и реконструкције Музеја  и истакао  да можемо да се поносимо пред светом, традицијом и културом које су уграђене у темеље савремене европске цивилизације захваљујући монасима који су протеклих векова бранили, сакривали и чували непроцењива културна блага.

"Њима можемо да захвалимо што су ове вредне реликвије, богослужбене књиге, драгоцени предмети и врхунска уметничка дела стигла до нас", рекао је Петковић и додао да само као народ свестан сопствене вредности и поштујући своје наслеђе и историју, задржаћемо своје заслужено место у друштву великих народа.

Високе званице су након свечаног отварања Музеја разгледали изложене експонате.

У обилазак их је повео  управник Музеја СПЦ Владимир Радовановић који је указао на значај оригиналних предмета везаних за историју српског народа и српске цркве међу којима су неки експонати нулте категорије као и неки који до сада нису виђени.
Благо чувано вековима у црквеним ризницама, најчешће у засебним просторијама при олтару, предмети религиозног карактера али и дарови, позлаћени путири, скупоцене чаше, украшени крстови, окована јеванђеља, илуминиране књиге, драгоцени предмети које су цркви поклањали српски владари, великаши и црквени великодостојници, блистају од синоћ  у обновљеном музејском простору.

У нареном периоду приоритет ће бити дигитализација  цијелог музеја. Сви предмети ће бити  фотографисани, каталошки обрађени и смјештени у централну базу података, која ће бити доступна не само запосленима у Музеју већ и другим истраживачима.

Биће  урађен и интернет сајт Музеја  како би се шира јавност  упознала са овом вриједном збирком. Један од планова је попис комплетног културно-умјетничког блага  у српским манастирима и црквама.


Новинар, Марица Лаловић