latinica  ћирилица
ЕУ И МИ | 09/09/2016 | 15:02

ЕУ и БиХ: Адаптација Споразума о стабилизацији и придруживању (ВИДЕО/ФОНО)

Босна и Херцеговина и Европска унија парафирали су Протокол о адаптацији Споразума о стабилизацији и придруживању у јулу ове године.Истражили смо које промјене односа на тржишту настају и како ће нова правила утицати на позицију домаћих произвођача млијека од 1. јануара 2017. године када ће почети примјена Споразума прилагођеног због уласка Хрватске у Европску унију.

Слободна трговина с Европском унијом отвара Босни и Херцеговини тржиште за извоз свих производа, али долази и до раста конкурентског притиска увоза.То је изазов за институције да прилагоде политике како би произвођачи били конкурентни на тржишту.

Ненад Вукоје, директор мљекаре "Пађени" у изјави за РТРС каже да би могло доћи до уништавања доста фармера који се сада баве производњом млијека јер неће моћи да издрже.
Млијеко ће се у наредне три године увозити на основу просјека увоза из Хрватске од 2009. до 2011. године. Идуће године 40 % од те количине, 2018. године 70 % и 2019. се примјењује пуна квота.
“Договорено је да тих 13.000 тона иде прве године око 5.000 тона, слиједеће 2018. године да буде до 10.000 тона и разлика оних око 3.000 тона да буде 2019. године да би било одређеног времена да се произвођачи млијека прилагоде новим условима.“, изјавио је за РТРС Душан Нешковић, помоћник министра спољне трговине и економских односа БиХ.

Протокол о адаптацији Споразума о стабилизацији и придруживању између Босне и Херцеговине и Европске уније потписан у јулу ове године не мијења постојећи повлашћени трговински режим између БиХ и ЕУ.

„Трговина између БиХ и ЕУ остаје либерализована,уз врло мало ограничења која се углавном односе на неколико тзв. „осјетљивих производа“.Такав либерални режим иде у прилог Босни и Херцеговини која има малу економију и тренутно њена размјена са ЕУ износи више од 70 одсто укупне трговине“, изјавила је за РТРС Јамила Миловић Халиловић, портпаролка Делегације Европске уније у Босни и Херцеговини.

Извознике, попут мљекаре „Пађени“, чији су производи на полицама земаља ЕУ захваљујући годинама напорног рада, требало би да прати политика усклађена са европским стандардима што је одговорност домаћих власти.
Душан Нешковић, помоћник министра спољне трговине и економских односа БиХ наглашава је неопходна израда једног стратешког документа.
“Морамо имати стратегију шта је то што желимо да урадимо у сектору пољопривреде и руралног развоја што до сада у БиХ није урађено.Можда ће овај механизам координације који је сад усвојен отворити пут и простор да се дође до заједничког гласа и заједничког садржаја тог документа.", рекао је Нешковић.

Стратешки план треба да обухвата усаглашена опредјељења с јасно видљивим дијелом који приказује елементе планирања руралног развоја у Републици Српској, став је Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске.

Покривеност увоза извозом млијека у БиХ је 48 одсто у протеклих пет година. Подаци Спољнотрговинске коморе БиХ и CDS Consulting d.o.o. указују на раст потрошње домаћих производа с обзиром на пад извоза, али и увоза. Према структури размјене у сектору млијека у 2015. години највише се извози млијеко и павлака, а увози сир. Директор мљекаре "Пађени" Ненад Вукоје каже да би могли производњу удвостручити и да имају припремљене капацитете.
“Те капацитете нисмо пустили у функцију зато што не можемо да уклопимо цијену јер из ЕУ долазе сиреви са дампинг цијенама ”, појашњава Вукоје.
Босна и Херцеговина најмање улаже у пољопривреду у поређењу са земљама у региону. Повећање подстицаја или барем задржавање на постојећем нивоу уз редовност исплате помогли би прилагођавању у наредне три године. Протокол нуди и одређене уступке. За шећер,вино и рибу БиХ добија веће извозне квоте што ће уз враћање на снагу Аутономних трговинских мјера до краја године омогућити повећање извоза. 

ТВ репортажа

Радио  репортажа