Пољопривреда будућности (ВИДЕО/ФОНО)
Србија развија пољопривреду примјеном нових технологија.Уз подршку Европске уније, захваљујући пројекту угледног Института „Биосенс“ из Новог Сада, пољопривредници имају бољи увид у стање усјева, врсту и квалитет земљишта,метеоролошке податке. Србија је једина држава ван Европске уније која има бесплатан приступ свим подацима програма Сентинел за сателитско снимање Земље.
УСПЈЕХ НАУЧНИКА БИОСЕНС ИНСТИТУТА- ЕУ ИНВЕСТИЦИЈА ОД 28 МИЛИОНА ЕВРА ЗА ПОЉОПРИВРЕДУ БУДУЋНОСТИ
Институт Биосенс из Новог Сада омогућио је бесплатан приступ сателитским подацима Коперникуса,највећег програма Европске уније за сателитско снимање Земље.
Група научника пројектом „Антарес“ најбољим у конкуренцији 200 организација из цијеле Европе обезбиједила је 28 милиона евра.Четрнаест милиона евра су бесповратна средства Европске уније, а друга половина је национално суфинансирање.
Милица Трајковић, асистенткиња у Служби иновација и развоја пословања научног Института "Биосенс" из Новог Сада у изјави за РТРС појашњава да су свуда њиве и оранице и да је зато логичан слијед догађаја била примјена ИТ технологије у пољопривреди." Самим тим побољшаћемо приносе које пољопривреда тренутно има и на тај начин покушати да утичемо на што бољи и што бржи развој Републике Србије.“, изјавила је Трајковић.
ИНСТИТУТ РАЗВИО ДИГИТАЛНУ ПЛАТФОРМУ АГРОСЕНС
Помоћу дигиталне платформе се бирају парцеле и формира дигитално имање, затим се на парцеле уносе културе које могу и да се дијеле ако један усјев није на цијелој површини.Платформа пољопривредницима омогућује рационалније планирање и ефикаснију производњу,а властима у земљи са 3,5 милиона хектара обрадиве површине дигитална књига поља користи при изради правовремених мјера аграрне политике.
Покрајински секретар за пољопривреду,шумарство и водопривреду Вук Радојевић у изјави за РТРС говори о очекиваним резултатима. „Очекујем да кроз тај пројекат добијемо адекватне резултате у смислу детекције сјетвене структуре,процјене стања усјева,али исто тако очекујемо детекцију парцела које су наводњаване,парцела које су покривене противградним мрежама пластеницима,али и све оне парцеле на којима су изграђени рибњаци и оно што је још битно у контексту заштите животне средине да јасно детектујемо парцеле под дивљим депонијама.“, прецизирао је Радојевић.
УЛАГАЊА У НАУЧНОИСТРАЖИВАЧКУ ИНФРАСТРУКТУРУ
Изградња нове зграде института у кампусу Универзитета у Новом Саду уз набавку најсавременије научноистраживачке опреме сврстава "Биосенс" у Европске центре научне изврсности за напредне технологије у области одрживе пољопривреде и безбједности хране.
"У науку морамо да улажемо јер без врхунске опреме у 21. вијеку ми не можемо бити препознатљиви„ , изјавио је за РТРС Проф. др. Бранко Ћупина, продекан за науку и међународну сарадњу Пољоприведног факултета у Новом Саду.
"Улагање од 0,3 одсто је недовољно и десет пута је мање од европског просјека, али без обзира на то ми остварујемо одређене резултате", нагласио је Проф. Ћупина.
НОВИХ 150 РАДНИХ МЈЕСТА У НАУЦИ ЗА МЛАДЕ СТРУЧЊАКЕ
Развојем научних истраживања циљ је повезати десет хиљада радника у ИТ сектору са пољопривредом.Институт је најуспјешнији учесник из Србије у ЕУ програмима ФП7 и Хоризонту 2020 са 10 милиона евра бесповратних инвестиција, а до сада је омогућио и 1,7 милиона евра бесповратних инвестиција у тринаест малих и средњих предузећа.
"Програми Европске уније могу доста да утичу на развој и наш циљ је да што више предузећа,прије свега, аплицира и да се информише о овим програмима и да једноставно схвате које су могућности и на који начин да се припреме.", изјавила је за РТРС Јована Станојевић, савјетница у Центру за ЕУ интеграције Приведне коморе Србије.
Србија је почела користити и предприступна бесповратна средства Европске уније ИПАРД фондова. Очекује се веће интересовање посебно младих пољопривредника за финансијску подршку ЕУ за опрему,механизацију и тракторе те улагање у објекте прерађивачке индустрије и складишта.
ТВ репортажа
Радио репортажа