Бранислав Нушић о јавном мнењу

'А знаш ли ти како се меси јавно мнење? Још ујутро рано, чим се пробудим, па док се опасујем, а жена ми донесе чашу воде са парчетом шећера, и каже ми шта је чула од прија Маце кад је на бунару захитала воду. А не опасујем се ја само ујутро и не пијем воду са шећером само ја ујутру, него и ти и овај и онај и свима нама каже понешто жена. Е, видиш, то све ми поберемо сваки од своје куће, па ајд у кафану на ону прву кафу што се изјутра пије. Ту дође и поштар који је већ читао новине, ту дође и телеграфиста који прича да на десно уво уме да чује интернационалне телеграме, кад пролазе кроз жицу, па ту писар из начелства који зна шта је поверљиво дошло, па онда ту ми сви остали. И како ко почне да срче кафу, тако изручује на сто све што је чуо и све што зна. Тако се ту на сто скупи пуно новости и ми почнемо да их месимо. Један дода соли, други бибер, трећи долије мало воде, четврти поспе још мало брашна да буде гушће, па кад се растанемо, а оно видиш, распрши се јавно мнење у све сокаке, у све дућане и све канцеларије. И онда ти је то као кад бациш млево у воденицу. Букће и фркће варошки камен од јутра до подне и меље оно што смо ми бацили под камен. Ето, видиш како се прави јавно мнење, ако ниси знао!