latinica  ћирилица
27/03/2015 |  13:33 | Аутор: Б92

Шта се све налази у људском тијелу?

Да ли сте знали да 70 одсто вашег организма чини вода, а да у себи имате и сребро и злато?

 Од чега се састоји људско тијело?

Дијете би можда одговорило од руку, ногу, стомака и главе, а знало би и да су на глави очи, уши, нос, уста, коса; Неко мало старији сигурно зна да се у глави налази мозак, који можемо раздијелити на велики, мали, средњи и тако даље, да у устима имамо зубе, које штити зубна глеђ, а да се унутар зуба налази нерв. Но, да ли сте се некад упитали колико далеко заиста можемо отићи у рашчлањивању људског тијела?

Занимљива анатомија

Скоро 99 одсто људског тијела сачињава шест елемената: кисеоник, угљеник, водоник, азот, калцијум и фосфор. Од преосталих један одсто око 0.85 одсто чини само пет елемената – калијум, сумпор, натријум, хлор и магнезијум.

Међутим, преостаје још оних 0.15 одсто. И даље се не зна која је улога већине тих елемената, па се на примјер за галијум, итријум, талијум, ниобијум и петнаестак других елемената сматра да не врше никакву функцију, а ипак их имамо, иако само у незамисливо малим количинама. Међу тим "бескорисним" елементима налазе се и злато, које чини 0,000014 одсто људског тијела, и сребро са 0,000001 одсто. У нашем тијелу се налазе и токсични елементи попут литијума и арсена, међутим у везаном стању у једињењима, па имају друге особине и нису опасни.

Међутим, у том малом проценту налазе се и елементи који су кључни за живот. Један од њих је гвожђе, које иако заузима само 0,006 одсто нашег организма, изузетно је важно за стварање хемоглобина. Кобалта има још мање – 0,0000012 одсто, али је важан за витамин Б12.

Ови хемијски елементи граде молекуле и тако стижемо до нама познатијих чинилаца људског организма: воде, масти или липида, протеина, ДНК, РНК и других неорганских и органских једињења.

Вода, дакле, заузима највећи проценат, а одмах иза слиједе протеини и липиди, који чине 20, односно 12 одсто људског тијела. Вода је изузетно важна за људски организам јер помаже спровођење хранљивих материја и кисеоника до ћелија и апсорбовање тих материја, регулише тјелесну температуру и учествује у претварању хране у енергију, а у људској ћелији заузима између 65 и 90 одсто масе. Но, сигурно се питате гдје се налази сва та вода? Органи попут мишића, мозга, јетре, плућа, слезине, бубрега, гуштераче и пробавног канала су у свом саставу чак преко седамдесет одсто Х2О.