latinica  ћирилица
09/04/2015 |  09:20 | Аутор: Вечерње новости

Хронични умор и званично постаје болест

Синдром хроничног умора, болест модерног доба, могао би ускоро да добије ново име и критеријуме за дијагностику обољења.
Умор - Фото: flickr.com
УморФото: flickr.com

То значи да ће сви они код којих се дијагностикује да пате од овог синдрома моћи да се лијече специфичном терапијом и да имају оправдање због одсуства са посла.

Стручњаци у независној групи коју је оформила влада САД сложили су се на заједничком панелу, и званично су прихватили синдром хроничног умора као легитимну болест коју карактерише пет основних симптома, и којом би, убудуће, љекари требало озбиљно да се баве.

Одбор Медицинског института (ИОМ), предлаже да се синдром хроничног умора преименује у "болест системске нетолеранције на стрес", да би се боље објасниле и схватиле посљедице стања на људски организам.

Преокрет у односу на овај синдром, који до сада многи љекари нису схватали озбиљно, могао би и да стави и званичну потврду на тегобе оних који се дуго боре са овим стањем. Они већ доказују медицинској струци да са њиховим здрављем заиста нешто није у реду.

Први подаци о постојању синдрома хроничног умора датирају од прије пола вијека. У почетку је болест називана мијалгичним енцефаломијелитисом (упала мозга или нерава која изазива болове у мишићима), али се тада није повезивала са хроничним умором и није се идентификовала као посебна болест све до половине седамдесетих година двадесетог вијека.

Теорије о узроку

* вирусна инфекција
* поремећај у имуном систему
* хормонска неравнотежа
* недостатак витамина
* психички стрес
* комбинација свих фактора

 

"Вјерујем да смо коначно покренули процес да пацијентима који болују од синдрома хроничног умора омогућимо коначну и легитимну дијагнозу, на основу које би могли да добију и бољу и ефикаснију терапију", рекла је Сузан Вернон, научни директор из Удружења које се бави рјешењем проблема ових пацијената. Најтеже форме болести могу озбиљно да угрозе живот обољелог, и због тога не бисмо смјели да такве пацијенте не третирамо озбиљно.

Синдром хроничног умора веома је тешко дијагностиковати. Не постоји никакав крвни тест за утврђивање болести. Са друге стране, многа друга обољења узрокују сличне симптоме. Дијагноза се зато, управо, успоставља углавном путем елиминације других болести. До сада, љекари су се ослањали на дефиницију случаја синдрома хроничног умора из 1994.године, намијењеног да помогне истраживачима у испитивању стања које у то вријеме није било доказано као болест.

Нови извјештај Медицинског института којим се конкретизују дијагностички критеријуми омогућава да се овом болешћу убудуће медицинска струка озбиљно позабави. Према новим препорукама, особе које пате од синдрома хроничног умора морају да имају три основне тегобе:

1. Тешкоће у обављању свакодневних активности које трају најмање шест мјесеци, праћене тешким умором.

2. Погоршање симптома послије било које врсте вјежбања, укључујући психичку и менталну терапију, или погоршање послије емотивног стреса.

3. Спавање које не одагнава осјећај умора.

Да би дијагностиковали синдром хроничног умора, љекари такође морају да потврде и два додатна симптома: тешкоће при комуникацији и памћењу, и смањење тегоба у лежећем положају. Потребно је да ови симптоми трају најмање шест мјесеци, и да барем половину тог времена буду средње или веома изражени, закључено је на панелу Медицинског института.

Докторка Елен Рајт Клејтон, предсједник ове установе и педијатар у Вандербилт универзитету у Нешвилу, каже да се нада да ће нови критеријуми омогућити пацијентима који болују од овог синдрома да лакше дођу до дијагнозе:

Чак и љекар опште праксе, не само специјалиста, моћи ће на основу ових критеријума да успостави дијагнозу синдрома хроничног умора. То је велики корак напред за ове пацијенте, јер је неопходно да се докаже да болест није производ њихове маште, већ озбиљно и реално обољење.

Од 836.000 до чак 2,5 милиона Американаца пати од синдрома хроничног умора, а сматра се да се код чак 90 одсто оних са овим поремећајем, болест не дијагностикује. Синдром најчешће погађа особе између 40. и 50. године живота, а четири пута више жена се жали на ово стање.

Јавља се као снажан осјећај умора који обично прати типичне симптоме обичне прехладе или грипа: црвенило грла, болови у мишићима и благо повишена температура. Особа има утисак да се никада неће потпуно опоравити. Како вријеме пролази, симптоми не само да се не ублажавају, него се чини да се погоршавају јер се појављују нова мјеста болова, затим стомачни и цријевни поремећаји, губитак тежине и, у поодмаклој фази, дуготрајан затвор.

Сви ови гастроинтестинални симптоми обично се јављају усљед поремећаја у апсорпцији хранљивих намирница. Присутна је и тенденција ка алергијама, будући да је већина особа која пати од синдрома хроничног умора раније већ обољевала од алергијске кијавице, честих упала крајника или грла. Сви поменути проблеми се на крају обично рјешавају узимањем антибиотика широког спектра.

Болест се у пракси ипак, лијечи, без обзира на то што дијагностички критеријуми до сада нису постојали, и што се прави узрок овог обољења још не зна. Истраживачи су до сада повезали хронични умор са запаљењем нервних ћелија у мозгу, док неки вјерују да се хронични умор јавља због одређеног поремећаја у имуном одговору пацијента.

Услов је да пацијент барем шест мјесеци има четири од осам ових симптома:

* Раздражљивост
* Екстремни умор
* Умјерено повишена температура
* Бол у грлу и лимфним жљездама
* Удружени болови у кољенима и лактовима
* Проблеми са концентрацијом и збуњеност
* Главобоље
* Осјећај умора не престаје након спавања
* Болови и слабост у мишићима
* Заборавност

 

Кога погађа овај синдром?

Године: Особе од 40 до 50 године. Ријеђе се јавља код дјеце

Пол: Четири пута чешће погађа жене него мушкарце

Животне навике: Особе под стресом. Гојазни и они који се ријеђе баве физичком активношћу

Социо-економски статус: Синдром чешће погађа оне са тањим новчаником

Генетика: Болест се чешће јавља у породици у којој већ има оних са овим синдромом

Кораци до дијагнозе

* Нема крвног теста, скенера мозга или другог лабораторијског испитивања које би доказало постојање болести
* Искључивање постојања других, сличних болести
* Утврђивање менталног и физичког стања

Сличне болести

* Лајмска болест
* Фибромијалгија
* Синдром Заливског рата
* Нетолеранција на глутен
* Постполио синдром
* Дефицит витамина Б12

Како се лијечи?

Тренутно нема специфичне терапије, и она је углавном симптоматска. Лиекови, антидепресиви, анксиолитици, лијекови против болова, пилуле за спавање. Терапија, технике за опуштање мишића, савјетовање код психолога, вјежбање. Навике, смањивање стреса, избјегавање кафе, алкохола, цигарета, успоравање ритма. Алтернативна медицина, акупунктура, масажа, јога, медитација