Представљамо намирницу: Ротквица

Као прастара биљна култура, узгајана је у Кини прије више од 3.000 година, а нарочито су је цијенили Грци и Римљани.

Ротквица спада у ријетке биљке које након 20-30 дана сијања дају врло једар, сочан и хрустав коријен, укусног, помало реског окуса. Има сличан биохемијски састав као и црна ротква, али садржи пуно мање горушичине киселине и управо је због тога укуснија и лакше пробављива.

Ово популарно прољећно поврће има мало калорија, али је зато пуно окуса и хрскаве структуре. Енергетска вриједност ротквице је мала - на 100 г износи 16 кцал/67 кЈ, од чега на воду отпада 95,27 одсто, угљикохидрате 3,40 процента, а количина протеина и масти је занемарива.

Изврстан су извор витамина Ц и задовољавају 31,25 одсто препоручених дневних потреба, а осталих минерала и витамина има у траговима. Пигмент антоцијан, који даје боју коријену ротквице, појачава антиоксидативно дјеловање, што је повезано са смањењем срчаних болести, неких обољења рака и макуларном дегенерацијом.

Ротквица се у прехрани користи као аперитив, ради мириса и окуса, јер подстиче лучење желучаног сока. Олакшава пробаву, а свјеж сок од ротквице стари је народни лијек који помаже код излучивања жучи и веома је добар за лијечење упале жучног мјехура. Повољно дјелује на излучивање слузи из дисајних органа, па се препоручује код бронхитиса, прехладе, грипе и кашља. Такође, ублажава главобољу.

Прије употребе ротквице оперите четкицом под текућом водом. Ножем уклоните врхове и коријење и затим их послужите цијеле, а нарезане на плошке, коцкице, штапиће или нарибане, могу бити додатак многим јелима.