latinica  ћирилица
08/06/2015 |  20:45 | Аутор: 24sata.hr

Опасности од врућина: Инфаркт, пад шећера и притиска, сунчаница

Високе температуре изазивају снажне реакције тијела - па брже дехидрирамо, пада притисак и шећер, а честе су главобоље, грчења мишића и умор. Спријечите их на вријеме!
Врућине - Фото: илустрација
ВрућинеФото: илустрација

Љето је већини људи омиљено годишње доба, али често се занемарује опасност која произлази из дугих и врућих љетних дана, кажу научници. Према глобалној статистици, више људи сваке године умре од посљедица врућине, него на примјер услијед торнада, поплава и других елементарних непогода.

Проблем се јавља јер се симптоми уочавају прекасно, а могли су се спријечити одласком у хлад или пијењем воде. Најугроженији су дјеца, старији људи и хронични болесници, који се не би смјели излагати директном сунцу.

1. Топлотна исцрпљеност: Ово је прва фаза утицаја врућине на организам, нарочито након дужег времена излагања директном сунцу. Карактеришу је болови у мишићима, грчеви у желуцу, рукама и ногама, осјећај слабости и знојење. Како бисте спријечили да се исцрпљеност развије у горе стање, прекините физичку активност, отиђите у расхлађен простор и уносите течност.

2. Топлотни удар: Ово је друга фаза исцрпљености, а може бити опасна и по живот. До ње долази услијед комбинације фактора: пада притиска, дехидрације, промјене на крвним судовима и у раду срца. Симптоми су бљедило и знојење, убрзани откуцаји срца, слабост, подрхтавање мишића, вртоглавица, главобоља, повраћање и несвијест. Хитно треба премјестити болесника у хладан простор, скинути му одјећу, натопити кожу водом, полећи га, ослободити дисајне путеве и позвати доктора.

3. Пад шећера: Обољели од шећерне болести имају већи ризик од утицаја сунца на ниво шећера у крви. Узрок томе је њихова смањена могућност знојења, која утиче и на друге процесе у тијелу. Самим тим се код њих брже јавља дехидрација и велике осцилације у нивоима шећера. Симптоми попут дрхтавице, бљедила и осјећаја слабости знак су упозорења, нарочито ако су резултат нередовних оброка. Хитно измјерите ниво шећера у крви, поједите нешто и склоните се са врућине.

4. Дехидрација: Вода чини више од 70 посто људског тијела, а већ код малих губитака јављају се проблеми. У љетним мјесецима је појачана због знојења. Блага дехидрација се дефинише као губитак од један до два одсто укупне течности, код умјерене је тај губитак пет одсто, а код тешке чак 10 одсто. Симптоми су главобоља, сува кожа и усне, повећана тјелесна температура, убрзани откуцаји срца и мучнина. Једина превенција је узимање великих доза течности, а најважније воде - у љетним мјесецима око 2,5 литра на дан, па чак и више услијед физичких активности.

5. Пад крвног притиска: С повећањем влажности ваздуха и порастом температура долази до наглог проширења крвних судова. Било да је ријеч о здравим људима или болесницима, пад крвног притиска својствен је свима, а нарочито опасан за људе са слабим срцем те обољеле од хипертензије који већ узимају лијекове за снижавање притиска. Симптоми су замагљен вид, тешка вртоглавица, прескакање срца, сталан осјећај жеђи, несвјестица те кратак дах. Превенција су редовни оброци с већом количином соли, склањање с јаког сунца те узимања довољно течности.

6. Сунчаница: Такође један од облика топлотног удара, настаје као резултат директном излагању сунцу главе, а не самој врућини. Симптоми су повишена тјелесна температура, црвена кожа лица, убрзани рад срца те кратак и убрзани дах. У лакшим случајевима јавља се главобоља, проблеми с видом, вртоглавица и поспаност, а у тежим проширење зјеница и губитак свијести. Прва помоћ су хладни облози, пуно течности и потпуни мрак, а ако дође до несвијести треба причекати хитну помоћ и обољелог поставити да лежи на боку.