latinica  ћирилица
09/06/2015 |  16:08 | Аутор: 24sata.hr

Болести које би ускоро могле бити искоријењене

Велике епидемије заразних болести које су харале у 20. вијеку знатно су сузбијене. Неке од тих тешких болести су пред потпуним елиминисањем захваљујући медицини.

Модерна медицина ријешила је проблеме многих заразних болести које су у 20. вијеку доносиле ужасне муке и смрти широм свијета. Данас су многе од тих болести пред елиминисањем. У развијеном дијелу свијета, захваљујући развоју медицине, неке су болести практично већ искоријењене.

Велике богиње

Озбиљна су и заразна болест, која може бити и смртоносна. Први су симптоми благи, а укључују високу температуру, умор и болове у тијелу. Већ за неколико дана се симптоми знатно погоршају и потом је особа заразна око мјесец дана. Прво се појаве малене црвене тачке по језику и устима, из којих се потом вируси пробију и прошире по устима и грлу. Осип прекрије цијело тијело за мање од једног дана, а за неколико дана осип се претвара у серију кврга које испуњава кремаста течност.

Употреба вакцина успјешно је сузбила велике богиње и посљедњи службено забиљежени случај датира из 1977. године.

Дјечија парализа

Дјечија парализа или полио је ужасна болест која онеспособљава моторички систем заражене особе, а понекад је и смртоносна. Не постоји лијек за дјечију парализу. У већини случајева заражена особа неће добити симптоме, али то омогућава да се лакше зарази сљедећа особа. Ако се симптоми не развију, особа се може опоравити већ у неколико недјеља. Међутим, у 1 одсто случајева дјечија парализа оставља трајне физичке сметње. Вирус се тада прошири широм нервног система, све до дијела у мозгу који контролише покрете. Једном када вирус уђе у нервни систем он изнутра изједа дијелове тијела који нам омогућавају да се крећемо. Случајеви дјечије парализе пали су за готово 99 одсто након 1988. године. Међутим, ова се тешка болест још појављује у Нигерији, Пакистану и Афганистану.

Гвинејски црв

Ову болну болест узрокује паразит гвинејски црв који прождире свој пут кроз тијело. Може уништити мишиће и ткиво око кољена или у стопалу и може трајно онеспособити ходање дјетета. Данас постоје само 126 случајева ове болести, што је велики напредак у односу на 3,5 милиона људи колико је било погођено 1986. године. Очекује се да ће управо ова болест бити друга тешка људска болест након малих богиња која ће бити сасвим искоријењена.

Рубеола

Рубеола је врло заразна болест која најтеже посљедице остави на фетусу у прва три мјесеца трудноће. Код одраслих рубеола се најчешће манифестује као осип по цијелом тијелу и осјећај хладноће.

Ти симптоми прођу за неколико дана, али рубеола оставља теже посљедице на фетус, може узроковати сљепило и тешка оштећења мозга. Готово 20.000 беба се између 1964. и 1965. у САД-у родило с дефектима, а тада је урађено 11.250 абортуса због рубеоле.

У великом дијелу свијета ова је болест сада елиминисана, али још увијек се појављује, па годишње оболи око 120.000 дјеце.

Лимфатична филаријаза (Filariasis lumphatica)

Ово је тропска инфективна болест која се на човјека преноси угризом комарца зараженима ваљкастим црвима. Догађа се у готово 100 земаља Африке и Азије. Акутна епизода болести често је асимптоматска или се испољава кожним промјенама, међутим паразити улазе у лимфни систем и оштећују га. У хроничној фази болести настаје лимфаденопатија (отекнуће лимфних чворова) и/или отицање екстремитета (лимфедем) односно гениталија, а у случају енормног отицања често се користи израз елефантијаза. Понекад се људи заразе још као дjеца, а симптоми се развију тек касније.

Свјетска здравствена организација планира да искоријени ову болест до 2020. године користећи лијекове који чисте паразита из крви, како се не би могли заразити нови комарци.

Онхоцеркоза – ријечна сљепоћа

Ову болест изазива паразит Onhocerca volvulus којег преносе мушице папучарке одлагањем заразне ларве у кожу. Болест је изразито раширена у тропском појасу Африке, Азије и Америке. Особе које се дуже вријеме задржавају у близини пребивалишта мушица папучарки, попут мисионара и војника, у великој су опасности.

Манифестује се веома сврбљивим осипом и упалом коже, повећаним лимфним чворовима и оштећењима очију која могу довести до губитка вида.

Заушњаци

Заушњаци су се у прошлости чешће јављали код дјеце, а данас су најугроженије одрасле особе млађих година. Први су симптоми главобоља, умор, губитак апетита и болови у мишићима, те отеклина и бол у једној или обје подушне жлијезде, што узрокује отечени изглед једног или оба образа.

У ријетким случајевима заушњаци могу проузроковати и менингитис. Прије више деценија ово је била честа болест међу дјецом, данас је захваљујући вакцини веома ријетка, али још се понекад догоде епидемије.