latinica  ћирилица
11/08/2015 |  20:26 | Аутор: Index.hr

У ЕУ највише од рака умиру Хрвати

Просјечно трајање животног вијека за жене у земљама Европске уније, према статистици Евростата, 2012. године износило је 83,1, док просјечни мушкарац живи 5,7 година мање, односно 77,4 године.
 - Фото: Domaci.de
Фото: Domaci.de

 Животни стандард се све више поправља, па тако дјевојчица рођена 2012. године, судећи према статистикама, може очекивати да ће 62,1 годину живјети без икаквих потешкоћа, док ће мушкарци рођени 2012. године бити здрави 0,6 година мање.
 
Статистика о смрти забрињавајућа за Хрватску
 
Ипак, онај црни дио статистике, статистика о смрти прилично би требала забринути Хрватску. Тако је у цијелој Европској Унији 2011. године умрло нешто мање од пет милиона људи, односно умрло је 964 људи на сваких сто хиљада становника ЕУ. У постоцима изражено, умрло је готово 1% становника Уније. Као узроци смрти предњаче три разлога. Највише људи, чак 368 на 100 000 становника, умире од болести срца и крвних судова. Рак је други узрок смртности становника ЕУ, а од њега на сто хиљада становника ЕУ годишње умире 253 људи. На трећем мјесту су болесни респираторног система са 75 умрлих на сваких 100 000 људи.
 
Од болести срца и крвних судова, као главног узрока смрти међу становницима ЕУ, 2011. године умрло је 1,9 милиона људи, односно 38,2% укупног броја умрлих. Оно што је прилично лоше по Хрватску јест чињеница да је највећа стопа смртности забиљежена у земљама које су чланице Еуропске Уније постале након 2004. године. На тој црној листи Хрватска се, нажалост, смјестила јако високо. Годишње од болести срца и крвних судова умре преко 500 људи на сваких сто хиљада становника Хрватске. На овој листи предњаче Бугарска и Румунијаа.  Бугарској је 2011. године чак 67,4 % смрти било повезано с болестима срца и крвних судова, док је та бројка у Румунији тек нешто мања, и износи 60,2 %. Осим Румуније и Бугарске, међу земљама које предњаче по броју смрти проузроковане болешћу срца и крвних судова још су три балтичке земље, Мађарска, те како смо већ споменули, Хрватска, поготово њен континентални дио.
 
Најмању стопу смртности, логично, имају развијенија подручја и велики градови гђе градјани могу очекивати брзу и квалитетну медицинску услугу. Ипак, по малој смртности посебно се истичу француски прекоморски посједи, па је тако у француском прекоморском посједу, Француској Гвајани стопа смртности мања од 55 људи на 100 000 становника.
 
Хрвати и Мађари највише умиру од рака
 
Иако су посљедњих година направљени велики помаци у борби против рака, он је и даље остао на високом другом мјесту смртности, а 2011. године у земљама ЕУ од њега је умрло око милион и двјесто педесет хиљада људи, односно 26,3 % свих умрлих умрло је од неке врсте рака. И док је број умрлих од посљедица болести срца и крвних судова углавном опадао од истока према западу, смртност од рака прилично је различита од једног мјеста до другог.
 
Тако је, нажалост, највећа смртност од рака управо у двије хрватске регије, континенталној и јадранској, а други су Мађари. У Хрватској је тако од посљедица рака 2011. године умрло преко 300 људи на сто хиљада становника. Са друге стране, најмања стопа смртности од рака забиљежена је у Ирској, на грчким острвима, на Кипру, у јужној Шпанији те у неким развијенијим регијама.
 
Гледајући по врсти болести, у Хрватској највећи број обољелих умире од рака који има везе с дисајним путевима (бронхије, плућа, душник), те рака који има везе с пробавом (цријева), а што је у складу с осталим земљама ЕУ гдје такође те двије групе рака односе највише живота.