Осам сати сједења је погубно за цијело тијело
Свакодневно сједење на послу узрокује низ болести, од којих су најопасније дијабетес и срчани проблеми, закључили су научници Универзитета у Лестеру, на основу анализа у којима је учествовало 800.000 људи. Према ријечима др Еме Вилмот, ни свакодневне вјежбе не могу да помогну ако се осам сати у току дана проведе на столици. Они који много сједе имају два пута већи ризик да оболе од дијабетеса, болести срца и бубрега.
Ако сједите по четири сата у столици пет дана у недјељи, а кичма се не креће, кољена и кукови су савијени, тијело постаје укочено. Мишићи слабе и организам почиње да обољева - каже Тим Алардис, остеопата и физиотерапеут из Велике Британије.
Иако су медицински званичници издали препоруке који је минимум потребне физичке активности, они нису предложили да се ограничи вријеме проведено у сједећем положају.
Послије четири сата сједења, тијело почиње да шаље сигнале да му је лоше - каже Елин Еклбом-Бак из шведске Школе за спорт и медицинске науке.
Чак и за оне који вјежбају сједење је лоше. Прво што страда јесу леђа: због лошег држања тијела, јављају се јаки болови у раменима, врату и леђима. Усљед ограниченог кретања већина великих мишићних група пролази кроз дуге фазе непокретности па мишићи постају слаби и јављају се грчеви.
МЕКАНЕ КОСТИ
Шетање и трчање стимулише рад кукова и кости чини тврђим и дебљим. Научници су доказали да мањак активности доприноси бржем развоју остеопорозе. Посљедица сједентарног начина живота је и нагомилавање килограма. Научна истраживања показала су да недостатак физичке активности смањује производњу ензима који се бори против гомилања масти у организму и до чак до 50 одсто. Претјерано сједење успорава метаболизам и изазива промјене тјелесних функција, што доводи до повећања тјелесне тежине.
Сједење подиже и ниво холестерола у крви: послије неколико сати добар (здрав) холестерол пада за 20 одсто, а ензимске активности за 90 одсто.
Студија која је недавно спроведена у Канади доказала је да постоји чврста веза између вишесатног сједења и учесталости кардиоваскуларних болести, које некад имају и фаталан исход.
Особе које испред рачунара и телевизора дневно проводе више од 11 сати, повећавају ризик од срчаног удара за 67 одсто, а сваки сат проведен у сједећем положају повећава шансе за настанак срчаних обољења.
За људе који свакодневно вјежбају али, ипак, доста сједе, боље да вјежбање подијеле у више дијелова у току дана. Сједећи начин живота повећава и шансе за појаву дијабетеса за чак седам одсто. Успорене тјелесне функције доводе до повећања нивоа шећера у крви јер тијелу није потребна енергија, па шећер остаје у крви. У студији објављеној у "Британском журналу" наводи се да након четири сата сједења тијело почиње да прекида продукцију липазе, ензима који апсорбује масти.
Особе које обављају канцеларијски посао или посао који захтијева сате сједења, требало би да, док раде, стоје барем два сата како би били здравији и дуже живјели, открива најновије британско истраживање. У студији, објављеној у часопису "British Journal of Sports Medecine", наводи се да би идеално било радити стојећи четири сата, али да је за почетак довољно и само два. Савјетује се запосленима да увијек стоје када разговарају телефоном и да протегну мало ноге, макар и по канцеларији.
ОШТЕЋЕЊЕ ОРГАНА
Срчани проблеми
Мишићи сагоријевају мање масти и крв протиче спорије кроз организам током сједења, дозвољавајући тако масним киселинама да лакше запуше срчане артерије. Предуго сједење повезано је са повећањем крвног притиска и повишеним холестеролом па они који сједе имају дупло веће шансе да оболе од кардиоваскуларних болести.
Прекомјеран рад панкреаса
Панкреас производи инсулин, хормон који шаље глукозу ћелијама како би стварале енергију. Али, ћелије у беспосленим мишићима не дочекују спремно инсулин, па га панкреас све више и више производи, што доводи до настанка дијабетеса и других болести.
Канцер дебелог цријева
Студије су нашле везу између дугог сједења и рака дебелог цријева, канцера дојке и рака ендометријума. Узроци нису довољно јасни, али по једној теорији вишак инсулина убрзава раст канцерогених ћелија. С друге стране, редовно вјежбање и довољно кретања ослобађају природне антиоксидансе који убијају лоше ћелије, потенцијалне узроке настанка рака.
ДЕГЕНЕРАЦИЈА МИШИЋА
Мекани трбушњаци
Кад се крећете, стојите или сједите правилно, мишићи стомака држе ваше тијело усправним. Али, кад се увалите у столицу, они постају неупотребљиви. Слаби леђни и трбушни мишићи дозвољавају кичми да се криви до стања које се зове лордоза.
Опуштени глутеус
Током сједења мишићи глутеуса не раде готово ништа, па се лако навикавају на то стање. Када су ови мишићи мекани, слабе и онемогућавају нормалан ход и корак.
ПРОБЛЕМИ СА НОГАМА
Слаба циркулација: Дуго сједење успорава циркулацију па се крв задржава у ногама. Проблеми коју могу да настану су отечени зглобови, проширене вене и настанак тромбозе.
БОЛОВИ У ГОРЊЕМ ДИЈЕЛУ ТИЈЕЛА
"Замућеност" у мозгу: Покретањем мишића пумпа се свјежа крв и кисеоник у мозак и ослобађа се низ можданих и хемикалија одговорних за расположење. Када дуго сједимо све се успорава па и рад мозга.
Укрућен врат: Током дугог сједења за рачунаром или у положају приликом куцкања порука и прегледања интернет садржаја на телефону врат постаје укочен и пренапрегнут.
Болна рамена: Врат није излован од осталог дијела кичме. Када смо дуго повијени напред, мишић трапезијуса (дио који повезује лопатице, врат и горњи дио кичме) трпи, па због тога постаје болан цијели рамени појас.
СЛАБА ЛЕЂА
Несавитљива кичма: Кичма која се слабо покреће постаје несавитљива и подложнија повређивању у свакодневним активностима. Када се крећемо, мекани дискови између пршљенова истежу се и скупљају, доводећи у тијело свјежу крв и нутријенте. Када дуго сједимо дискови су згњечени и губе еластичност.
Оштећење диска: Особе које проводе превише времена у сједалном положају чешће обољевају од дискус херније. Бочно-слабински мишић (лат. илиопсоас) који се протеже од пршљенова кичменог стуба до бутне кости преко зглоба кука, када је затегнут гура лумбални дио леђа ка напред. Тако је цијели доњи дио леђа ослоњен на сјиедалне кости, због чека настају несносни болови у лумбалном дијелу леђа и карлици.
СМРТНОСТ УСЉЕД ПРЕДУГОГ СЈЕДЕЊА
Недавно истраживање показало је да су они који су током осмогодишње студије више од седам сати дневно проводили у сједењу гледајући телевизују имали за 61 одсто већи ризик од смрти, од оних који су испред ТВ екрана били само један сат дневно.
(Вријеме проведено у гледању ТВ)
1-2 сата 4 одсто
3-4 сата 14 одсто
5-6 сати 31 одсто
више од 7 сати 61 одсто
КАКО СЕ ПРАВИЛНО СЈЕДИ
- Главу не нагињати напред
- Рамена треба да буду опуштена
- Лактови под углом од 90 степени
- Руке близу тијела
- Доњи дио леђа треба да има подршку
- Стопала да стоје равно на подлози