У Шпанији откривен фосил необичног сисара, јежа-пацова, из мезозоика
Поскакујући између ногу диносауруса у мочварним предјелима Шпаније прије око 125 милиона година, живјело је ово мало крзнено створење сићушних бодљи и израслинама налик на крљушт, које је патило од непријатне гљивичне инфекције.
Помоћу ове неустрашиве звијерке научници данас могу да сазнају много више о сисарима који су живјели у доба мезозоика, ери динаусауруса.
Нађени фосил се састоји од комплетног скелета, крзна очуваног на ћелијском нивоу, бодљи сличних јежевим, кератинских плочастих структура, налик крљуштима, округлог увета, кожних пора и меких ткива јетре и плућа.
"То је најбоље сачувани фосил сисара из мезозоика", рекао је Томас Мартин, палеонтолог са Универзитета у Бону.
"Откриће Спинолестеса је невјероватно узбудљиво јер нам пружа информације о структурама за које другачије не бисмо никада сазнали", објаснио је он.
Палеонтолог Џе-Си Луо са Универзитета у Чикагу истиче да ово "слатко крзнено створење" помаже научницима да се упознају са најранијим сисарима.
Дуг 24 центиметара и тежак 50-70 грама, Спинолестес је живио на земљи, али је био способан и за копање. Хранио се инсектима и црвима, а животни простор је дијелио са диносаурусима, птицама, летећим рептилима птеросаурима и крокодилима.
"Изгледао је попут малог пацова са шпицастијом њушком", казао је Луо, преноси Ројтерс.
Његова длака, бодље и крљушт, слична као код армадиља, одлично су сачувани.
"Овај изумрли сисар поседовао је комбинацију свих типова длака и длакастих структура које налазимо код модерних сисара: дугу спољну длаку, баршунасту поддлаку, бодље и крљушт", казао је Луо.
Фосил је 65 милиона година старији од досадашњих најстаријих микроскопских структура длака пронађених на фосилима сисара.
Абнормално проријеђена длака указује да је мални Спинолестес патио од неке гљивичне инфекције, попут дерматофитозе, која је уобичајена међу модерним сисарима.
Спинолестес, што у преводу значи "бодљикави лопов", припадао је групи примитивних сисара познатих под називом еутриконодонти који су се појавили на земљи прије око 170 милиона година, а нестали заједно са диносаурусима пре 66 милиона година.
Истраживање је објављено у стручном часопису "Nature".