Онколози: У Србији се очекује експанзија малигних тумора
Још је суморније што већ годинама уназад, како каже статистика, рак у Србији убије читав мањи град - око 22.000 људи, а од канцера оболи око 33.000 људи. Најчешће малигне болести су:
Рак дојке - оболи 4.500 жена, а умре 1.600
Рак грлића материце - 1.400 оболи, а умре 450
Рак простате - оболи 1.250 мушкараца, а умре 850
Рак дебелог цријева - оболи 3.700 људи, а умре 3.600
Рак плућа - оболи 6.400 грађана, а умре више од 4.000
- Сваки становник, од 10 милиона колико нас има са Косовом и Метохијом, у просјеку је примио дозу зрачења од 18.600 бекерела, а дозвољена количина уранијума 238 (осиромашеног) по становнику у литру воде је 0,4 бекерела! Да би се рак појавио, потребно је да прође тзв. латентни период, који је за леукемију и малигне лимфоме од пет до 10 година, а за тзв. солидне туморе, којих је 95 одсто, а чија се експанзија очекује ове године, од 10 до 20 година. Просјек јављања за прве је седам и по година, док је за друге 15 година. Ситуацију у Србији пратим од 2001. године до данас. Према нашим истраживањима, 2006. био је нагли скок броја обољелих од леукемије и лимфома за 118 одсто у односу на 2005. Тај тренд се задржао до 2010. Што се тиче солидних тумора, треба очекивати њихов нагли скок за прошлу и ову годину. Још није готова статистика, али нам је евидентна највећа стопа смртности од рака у Европи - прича овај стручњак и додаје да је здравље становништа угрожено од момента када је бачен осиромашени уранијум, који спада у канцерогене материје, и то траје до данас.
- Његов полураспад траје 4,5 милијарди година. Уранијум има ниску тачку топљења, сагоријева на 50 степени и прелази у радиокативну прашину. Она је током бомбардовања доспјела у воду, земљиште, а ваздухом се проширила и ван граница Србије. У биљке је доспјела из земље, а животиње су јеле те биљке, дакле уранијум је и у њима. Људи пију воду, једу биљке и животиње, дакле и у нама је. Иако укупна радиоактвиност на цијелом Балкану није велика, за индукцију рака потребна је мала доза радиоактивног материјала. Када доспије у крвоток, на примјер, дисањем и путем хране, тада долази у контакт са ћелијском опном и продире у њу - објашњава др Чикарић механизам досадашњег дејства осиромашеног уранијума.
- Здраве хране нема нигде у свијету, па ни у Србији, која је оптерећена посљедицама бомбардовања осиромашеним уранијумом. То оптерећење ће остати док је свијета и вијека на нашим просторима због времена полураспада уранијума од 4,5 милираде година. Нема рјешења за тај проблем - наводи он.
Сакривени извјештај УН Сенегалца Бакари Кантеа, шефа мисије програма УН из 1999, о стравичним посљедицама бомбардовања Србије никада није објављен, а дијелови који су процурили у јавност захваљујући америчком независном новинару Роберту Парсонсу, извјештачу из међународних институција у Женеви, шокирали су Европу и Србију.
Он је успио да добије Кантеов извјештај од свог извора у УНЕП и 17. јуна 1999. објави његове дијелове у женевском дневнику Куријеу. Извјештај је категоричан у оцјени да ће наредне генерације, које живе на бомбрадованом тлу, патити од канцерогених обољења, леукемије, биће повећан број спонтаних побачаја и деформитета новорођенчади.
Докторица Невенка Димитријевић из Српског љекарског друштва каже да је прича о посљедицама бомбардовања Југославије апсолутно табу.
- Могу само да се надовежем на оно што је проф. др Чикарић навео и додам да је заиста повећан број обољелих од малигних тумора у Србији. Знам да су колеге који су послије бомбардовања отишле да помажу угроженом становништву послије неколико година обољеле од рака и умрле. Њихову смрт нико није желио да повезује са дејством осиромашеног уранијума. Нама нису доступни никакви подаци о посљедицама бомбардовања по здравље становништва, али као љекар не смијем ни да мислим какве се генетске мутације настале у микроорганизмима и инсектима који нападају човјека. А чињеница је да се јављају нови вируси и болести о којима ништа не знамо - наводи она.