Због кривог носа страдају срце и плућа

Неко може да има минимално криву преграду, а да има много здравствених проблема, док неки код којих је она урођена, могу временом да се навикну и да им не смета то што не дишу правилно на нос.

Према ријечима др Радице Ђорђевић, специјалисте ОРЛ у београдском Дому здравља "Савски венац", девијација може да изазове тешкоће у дисању:

- Пацијенти који имају криву преграду најчешће дишу на уста. Улога носа је да ваздух прочисти и загрије, а код дисања на уста ваздух директно, непрочишћен пролази у плућа.

Временом и слузница носа губи своју функцију јер се не користи, па постаје атрофична, што доводи до честих вирусних и бактеријских инфекција носа, синузитиса и ринитиса. А, код ових болесника честе су инфекције грла и плућа.

- Дисање на уста смањује капацитет плућа за чак 40 процената, чиме се смањује и ниво кисеоника у крви, а све то угрожава и рад срца, мозга и других органа - објашњава др Ђорђевић. - Болесници се често жале на умор, малаксалост и гушења, и немогућност да се попну уз степенице.

То их често води другим специјалистима, кардиолозима или пулмолозима, не слутећи да се проблем крије у носу. Девијације носа често су удружене и са алергијама, па се све наведене тегобе погоршавају и удвостручавају. Није рјетко да вишегодишње опструкције у дисању на нос доведу и до настанка полипа у носу, хроничног синузитиса и ринитиса.

Једина терапија девијације преграде је операција, односно њено исправљање. То може да ријеши тегобе, али само у случају да слузница није већ увелико оштећена, и да не постоје алергије.

- Операцијом се постиже боља проходност кроз носне канале, али ако је слузница изгубила своју функцију, што се обично дешава ако тегобе трају неколико година па и деценија, сама операција неће много помоћи. Иако механички, након операције, нема препрека у проласку ваздуха, пацијенти и даље имају осећај запушења носа, губитак чула мириса или честе инфекције - објашњава др Ђорђевић.

Зато је важно да се лијече и пропратне болести, рецимо, ако постоји алергија, да се лечи постојећом терапијом, а уз септопластику, односно операцију преграде, тегобе ће се значајно смањити, или нестати.

- Ако је слузница оштећена, третира се одређеним спрејевима, редовно се влажи и испира, али тај процес излечења траје месецима. Ако је пацијент упоран и дисциплинован после тог периода вратиће му се функција слузнице, и повратити чуло мириса, али често треба да настави терапију коју му лекар специјалиста пропише - напомиње др Ђорђевић.