Прехлада може да покрене упалу
Жене чешће него мушкарци имају проблеме с упалом мокраћних путева због карактеристичне анатомске грађе.
Уринокултуру треба урадити увијек када се сумња да се инфекција проширила на бубрег, код пацијенткиња које нису добро реаговале на терапију, и код трудница.
Уринарне инфекције су чешће током зимских мјесеци, а стручњаци упозоравају да би нарочито требало да се припазе особе које су склоне овим тегобама. Чак и обична прехлада код њих може да буду окидач да се болест поново јави.
Жене чешће него мушкарци имају проблеме с упалом мокраћних путева због карактеристичне анатомске грађе - кратка и широка мокраћна цијев, близина вагине и аналног отвора. Процјењује се да у току године 10 одсто жена има симптоме уринарне инфекције, а најчешћи узрочници су бактерије, ешерихија коли, која се открије у 70-95 одсто случајева, рјеђе протеус мирабилис или клебсијела.
- Дијагноза се поставља на основу клиничке слике, а од тегоба углавном је присутно болно, учестало и хитно мокрење, болови иза препонске кости, понекад и присуство крви у мокраћи и непријатан мирис урина - каже мајор др Александар Спасић, уролог Војномедицинске академије.
- Акутна упала мокраћне бешике није праћена повишеном тјелесном температуром, уколико инфекцијом није захваћено ткиво бубрега. Други могући разлози тегоба су вагинитис или упала вагине, сексуално трансмисиве инфекције (хламидија, уреаплазма, микоплазма) и обољења мокраћне цијеви.
Код некомпликованих уринарних инфекција антибиотска терапија треба да траје три дана. Млађим пацијенткињама са функционално и структурно нормалним уринарним системом, код којих се инфекције чешће јаваљају у току једне године, треба урадити уринокултуру, дубинско снимање бубрега и ултразвуком одредити количину урина која заостаје након измокравања. Од помоћи је и цистоскопија, преглед мокраћне бешике оптичким инструментом, како би се искључила нека друга уролошка болест.
- Инфекције мокраћних путева у неким случајевима може да буде надоградња на неки од туморских процеса у урогениталном тракту, посљедица калкулозе или камења, аномалија у грађи и оне су компликованије за рјешавање - истиче др Спасић. Такође, и особе са шећерном болешћу и на имуносупресивној терапији су склоније овим тегобама.
Доктор Спасић напомиње да се осим терапијских доза, пацијенткињама са учесталим упалама мокраћних путева прописују профилактичке, мале дозе антибиотика у трајању од једног до више мјесеци.
- Оне захтијевају чешће контроле, али и промјену неких животних навика као и неантимикробну профилаксу надокнаде хормона код атрофичног вагинитиса или имунопрофилаксу различитим препаратима који повећавају имунитет слузнице мокраћне бешике. На располагању су и вакцине које се израђују за сваку пацијенткињу понаособ - објашњава др Спасић. Употребом пробиотика, чајева или готових препарата (капсула) од бруснице, традиционалних биљних мјешавина од уве, першуна и повећаним уносом течности механичким путем се смањује број узрочника инфекције.