latinica  ћирилица
17/03/2016 |  19:24 ⇒ 19:27 | Аутор: Вечерње новости

Тијелу треба 150 микрограма јода дневно

Недостатак важног минерала може да изазове бројне поремећаје. Ако се не уноси довољно овог минерала, може да дође до увећања штитасте жљезде или смањења њене функције...
Јод - Фото: Screenshot
ЈодФото: Screenshot

Подаци Свјетске здравствене организације и Уницефа показују да и у 21.вијеку у многим земљама свијета постоји проблем контроле дефицита јода. Сматра се да око милион особа на континенту има проблеме везане за недостатак овог минерала.

Јер, у већини земаља природан садржај јода у намирницама недовољан је да обезбиједи дневне потребе. Јод је есенцијални микронутријент који се у људском тијелу налази у количини од 15 до 20 милиграма. Скоро сва количина јода налази се у штитастој жљезди. Елементарни јод неопходан је за синтезу хормона штитасте жљезде, тироксина (Т4) и тријодтиронина(Т3). Хормони штитасте жљезде укључени су у метаболичке процесе скоро свих ћелија у организму, а посебно су значајни за развој можданог ткива.

Према ријечима проф. др Љиљане Трајковић Павловић, специјалисте хигијене (Институт за јавно здравље Војводине), недостатак јода у феталном периоду и у току неколико првих година живота може да има снажан негативан утицај на развој можданог ткива и свих других посљедица:

- Нарочито тешке посљедице по плод настају уколико постоји недовољан доток хормона штитасте жљезде мајке преко плацентарног крвотока у прва два триместра трудноће. Недостатак хормона штитасте жљезде у том периоду има за посљедицу тешке неуролошке и менталне поремећаје као што су глувоћа, лош вид и врло ограничен интелектуални капацитет. Дефицит јода у току посљедњег триместра, у периоду убрзаног развоја мозга, за посљедицу има застој у расту и сексуалном развоју који су обично удружени са блажим неуролошким поремећајима.

Недостатак јода у исхрани у каснијем животном добу праћен је увећањем штитасте жљезде (гушавост), смањеном функцијом (хипотироидизмом) и блажом менталном и физичком ретардацијом. Величина штитасте жљезде у сразмјери је са дефицитом јода. То значи, што је дефицит јода већи, већи је и волумен штитасте жљезде.

Према ријечима наше саговорнице, садржај јода у намирницама зависи од садржаја јода у тлу. Присуство веће количине тиоцијанта, изоцијаната, нитрата, флуорида, калцијума, магнезијуме, и гвожђа у намирницама може да омете апсорпцију јода. Већу количину нитрата, изоцијаната и тиоцијанта садрже биљке купусњаче као што су купус, броколи, кељ, карфиол и многе друге биљаке. Уколико је унос јода оптималан, негативан утицај наведених састојака се не очекује.