Научници упозоравају: Храна све отровнија!
Пољопривредни усјеви производе све више штетних хемијских спојева због прилагођавања учесталим екстремним временским условима. То изазива здравствене проблеме код људи и стоке који их користе у исхрани, упозоравају научници.
У новом извјештају Програма УН за животну средину пише да усјеви попут пшенице и кукуруза развијају већу количину потенцијално штетних отрова/токсина због самозаштите од екстремног времена.
Такви хемијски спојеви штетни су за људе и стоку, ако их конзумирају дужи период, упозорено је у извјештају.
"Усјеви одговарају на услове суше и раста температуре, баш као што то чине људи кад се суоче са стресним ситуацијама", објашњава Жалина Мекглејд, директор Одјељења за рано упозоравање и процјену при УН.
У нормалним околностима биљке претварају апсорбоване нитрате у нутритивне аминокиселине и протеине, али дуготрајне суше то успоравају и спречавају, што доводи до проблематичне акумулације нитрата у биљкама.
Усјеви за које се сматра да скупљају превише нитрата у стресним периодима су кукуруз, пшеница, јечам, соја, просо и шећерна трска.
Ако су након дужих раздобља суше изложени великим количинама кише, неки усјеви отпуштају веома отрован гас цијановодоник, познатији као "пруска киселина".
Биљке попут маниоке, лана, кукуруза и шећерне трске су најподложније опасној акумулацији "пруске киселине", пише у извјештају.
Научници указују на случајеве тровања цијановодоником који су забиљежени у Кенији и на Филипинима.
Према званичним подацима, око 4,5 милијарди људи у земљама у развоју сваке године је изложено афлатоксинима, а тај број расте.
Европа ће такође бити погођена растућом количином афлатоксина у локалним усјевима ако глобална температура нарасте за два степена Целзијусова.
Научници предлажу развијање усјева за екстремне временске услове којима би се смањила количина токсичних хемикалија у храни, а свјетски агрикултурни истраживачки институти већ раде на развијању таквог сјемена.