latinica  ћирилица
06/06/2016 |  09:11 ⇒ 09:14 | Аутор: РТРС

Синдром рачунарског вида погађа милионе

У ризичну категорију спадају посебно рачуновође, архитекте, банкари, инжењери, контролори лета, графичари, новинари, академици, секретарице и студенти – сви они чији посао великим дијелом зависи од рачунара
Сједење за рачунаром - Фото: илустрација
Сједење за рачунаромФото: илустрација

Широм свијета, око 70 милиона људи су у ризику да оболе од синдрома рачунарског вида, а тај број ће бити у порасту, пише Њујорк Тајмс.

У ризичну категорију спадају посебно рачуновође, архитекте, банкари, инжењери, контролори лета, графичари, новинари, академици, секретарице и студенти – сви они чији посао великим дијелом зависи од рачунара.

У ове бројке се не рачунају милиони дјеце и адолесцената који свакодневно проводе сате играјући рачунарске игре.

Истраживања су показала 70 до 90 одсто особа које користе рачунар и великој мјери, без обзира да ли је у питању игра или рад, имају један или више симптома синдрома рачунарског вида.

Ефекти дуже употребе рачунара нису повезане само са видом – многи обољели се жале на неуролошке симптоме попут хроничне главобоље или на мишићно-коштане проблеме, попут болова у врату и леђима.

Аутори студије о синдрому рачунарског вида, Топ Рејмонд Акинбин из Нигерије и Ј.Џ. Машал из Боцване, наводе да и употреба рачунара до три сата дневно може да доведе до сиптома, болова у леђима, главобоље и стреса.

Ипак, пацијенти се најћешће жале на проблеме са очима – вид им је или замагљен или слике виде двоструко. Појављују се и свраб, сувоћа очију, те црвенило. А све то скупа човјека може да омета у обављању посла.

Један од разлога због којих се јавља синдром рачунарског вида је што су електронски симболи, за разлику од ријечи исписаних на страницама које имају оштро дефинисане ивице, састављени од пиксела и имају мутне крајеве, па се наше очи теже фокусирају на њих. Несвјесно, очи више пута пкушавају да одморе, пребацујући фокус на подручје иза екрана. Управо то стално пребацивање ствара напрезање очију и замор.

Поред тога, очи које гледају у екран трепћу мањи број пута – док је нормална стопа жмиркања 17 и вие трептаја у минуту, стопа жмиркања док гледате у екран је само од 12 до 15 пута.

Али, постоје и додатни проблеми, пише Њујорк Тајмс.

Проблематична је и удаљеност екрана – препоручује се да за нормално изоштравање слике, екран буде око 50 до до 66 цм удајен од лица.

Кад гледате право напријед, очи би требало да су на висини врха монитора.

Проблем су и неправилна расвјета у просторији ггдјее је рачунар, као и одсјај на монитору.

Екран би требало да буде свјетлији од свјетлости околине – јако свјетло изнад главе или дневна свјетлост чине да се очи напрежу како бисте видјели шта је на екрану.

Стручњаци препоручују редовну контролу очију – макар једном годишње, посебно ако сте старији од 40 година или је у питању дијете која јако пуно времена проводе испред рачунара.

Провјерите да ли ваш монитор има екран високе резолуције, што омогућава оштрију слику и јасније слике. Монитор редовно чистите крпом за прашину.

Превенција је, ипак, најважнија. Ако већ имате симптоме синдрома рачунарског вида, потрудите се да их ублажите. Офтамолози предлажу правило 20-20-20 – на сваких 20 минута направите паузу од 20 секунди, гледајући у нешто 20 стопа (око шест метара) удаљено.

Трепћите често, како бисте добро подмазали очи. Ако су ваше очи суве, црвене или имате болне иритације, користите капи за очи и више пута дневно.