latinica  ћирилица
20/06/2016 |  10:45 | Аутор: СРНА

Ген за виткост спречава епидемију гојазности

Међународни тим шкотских и словеначких научника открио је ген за виткост, који би могао бити укључен у третмане за спречавање епидемије гојазности.

У овој студији стручњаци су покушали да пронађу гене одговорне за дебљање који би могли објаснити зашто су неки људи склони томе да остану мршави док се други на истој прехрани брзо дебљају.

У првој фази обавили су генетску и молекуларну анализу мишева подијељених у двије групе - оних који су кроз 60 генерација били склони дебљању и других који су били изразито мршави.

Анализе су показале да су најмршавији мишеви имали врло високе нивое протеина ТСТ.

Тај протеин, чије стварање подстиче истоимени ген, помаже да се из масних ћелија уклоне штетни продукти настали конзумацијом висококалоричне хране.

Неке раније анализе показале су да и витки људи имају више нивое ТСТ-а, баш као и мишеви.

Студије спроведене у популацијама Аустрије, Шкотске и Исланда утврдиле су да су нивои ТСТ-а високи код витких и здравих људи, а ниски код гојазних и болесних.

У другој фази студије тим је гојазним мишевима дао лијек који активира ТСТ. Показало се да он није подстакао смањење тјелесне масе, али је ипак помогао да се смањи озбиљност дијабетеса.

Научници тврде да постоји фармаколошка могућност да буду направљени лијекови који би ефикасније повећавали нивое ТСТ-а у масним ћелијама.

Они би могли да побољшају метаболичко здравље масних и мишићних ткива како би прихватали веће количине шећера и снижавали њихове нивое у крви.

Развој таквих лијекова прије него што дођу до тржишта обично траје до пет година.

Словеначки тим је већ пријавио европски пројекат "Артемида", који би требало да омогући да се сличне студије спроведу и на људима.

У том пројекту, у клиничким истраживањима, научници ће покушати да потврде ефикасност ТСТ-а, али и да истраже могуће нуспојаве.

Наиме, дијабетес типа два је врло сложена болест, па не треба очекивати да ће бити лако наћи лијек који ће одједном ријешити све проблеме, напомињу научни портали.

ТСТ је код људи откривен још 1945. године. Научници су утврдили да има важну функцију у разградњи отрова цијанида, па се протеин користио као противтров код тровања овом супстанцом.