Холанђани на челу највиших људи свијета, Срби у првих десет
Према студији из 2014. године, која је тек сада објављена, Холанђани су у просјеку високи готово 183 центиметра, што је чак за десет центиметара више од Швеђана, који су били први прије стотину година.
И Литванке су данас за десет центиметара више од Швеђанки из 1914. године, које су тада биле највише жене на свијету.
Чак, три земље бивше Југославије налазе се у десет највиших мушких популација - БиХ, Србија и Хрватска.
Мушкарци из БиХ су просјечне висине 180,9 центиметара и заузели су шесто мјесто, док су прије сто година били 19.
Хрвати су у просјеку од њих нижи тек један милиметар, па су заузели седмо мјесто, попевши се за 15 мјеста од 1914. године. Срби слиједе Хрвате у стопу, нижи су тек два милиметра, а у сто година попели су се за 22 мјеста на листи.
Најнижи мушкарци на свијету потичу из Источног Тимура и високи су тек 157,5 центиметара у просјеку, иако су добили на висини пет центиметара у посљедњих сто година.
Кад је ријеч о женама, на листи десет највиших нема никога из Хрватске, те БиХ, али су Српкиње заузеле пето мјесто са просјечном висином од 167,7 центиметара. Прије сто година налазиле су се тек на 93. мјесту.
Истраживање су спровели научници са Империјал колеџа из Лондона користећи податке из већине земаља, уз праћење промјена у висини одраслих мушкараца и жена у протеклих сто година.
Међу занимљивим открићима истиче се податак да су жене из Јужне Кореје и мушкарци из Ирана највише "порасли" за протеклих сто година.
Иранци су израсли у просјеку за 16,5 центиметара, а Јужнокорејке за чак 20,2 центиметра.
Британци и Британке данас су виши за 11 центиметара, него прије сто година. С друге стране, Американци су нарасли за шест центиметара, а Американке за пет.
Иако их увијек прозивају да су мали, Кинези и Кинескиње данас су виши за 11 односно десет центиметара него 1914. године.