Гдје гријешимо и како правилно да обиљежавамо крсну славу
У посљедњих двадесетак година правимо славље са све већим бројем званица, богатом трпезом и музиком, а то свакако није дио првобитних обичаја.
Модерно доба донијело је и нове моделе понашања, па није ријеткост да се поједини домаћини одлучују чак за славље у кафани, а разлози су углавном практичне природе како би позвали што више гостију.
Међутим, уколико желите да славу прославите по правилу, довољно је позвати свештеника да прије славе освешта воду, затим умијесити колач, скувати жито, и све то заједно са вином и свијећом донијети ујутру у цркву на дан славе.
- Жито спремамо за спомен сродника који су славили и који су нам пренијели славу, колач приносимо за здравље наших укућана, а вино је симболика тијела и крви Христове. Дан прије славе ваља посјетити гробове својих предака, а на дан славе треба донијети колач, вино, жито и бити присутан на молитви и литургији и тај дан посветити Богу.
С друге стране, неки домаћини позивају свештеника у свој дом, што опет није "по протоколу", али тај обичај датира из доба када је мало људи славило славу, па како из страха нису одлазили у цркву свештеници су обилазили куће. Данас има свештеника који "по позиву" одлазе код домаћина, али је практичније, а и правилно је да тај дан они који славе обавезно посјете цркву.
- На жалост има људи који су тако навикли да позивају свештенике, али свакако је препорука да дођу у цркву и испоштују обичај. Што се славља у кафани тиче, дефинитивно није исправно тако славити славу. Можда је једино практично некоме ко живи у мањем простору, а жели да позове што више гостију што опет и није како ваља. Дакле, најважнија ствар се не налази се у храни и пићу већ к спремити жито и колач, доћи у цркву и окупити укућане. Кућа тог дана треба да буде отворена за све госте, који се послужују обавезно житом, а што се гозбе тиче то је све по вољи домаћина.
Највећа слава код Срба је Свети Никола, затим Свети Арханђел Михаило, послије њих ту су и Свети Василије, Света Петка, Свети Димитрије, Свети Лука, Свети Јован и многе друге.
- За светог Арханђела Михаила се спрема жито и то је оно што људи обично греше, па не спреме, јер га сматрају живим светитељем. Међутим, у Богу су сви живи и обавезно се спрема жито, објашњава свештеник.
Да се гости послужују на слави датира од давнина, када су из удаљеног мјеста долазили гости, па је домаћин свакако морао да постави трпезу.
На слави није потребна музика већ мирно окупљање најближих уз скромно послужење или како је већ домаћин у могућности. Што се поклона тиче, нема правила, некада се домаћину носио шећер, со, уље, а данас је то углавном вино или кафа.
Извор: Блиц