latinica  ћирилица
24/11/2016 |  10:04 ⇒ 10:55 | Аутор: РТРС

Србија појачала мјере надзора због птичјег грипа

Вирус птичјег грипа (Х5Н8) који је констатован у већини европских земаља, не може се пренијети на људе, изјавио је директор Управе за ветерину Ненад Петровић додајући да је Србија појачала мјере надзора како се не би пренио и њену територију.

 "Вирус је констатован у већини европских земаља, од Ирана до Ирске, у цијелој Европи има случајева код дивљих птица, а у двије земље, Мађарској и Њемачкој, констатовани су случајеви заразе и на фармама", рекао је Петровић.

Петровић је, гостујући на РТС-у, рекао да је Србија у проширила пограничну зону заштите на својој територији и појачала мјере надзора над дивиљим и домаћим птицама.

"Једна од мјера је надзор, а друга је заштита власника животиња. Сви морају да буду упозорени и већ смо на сајту објавили водич и упутство за власнике животиња и ветеринаре, како могу да заштите своја јата од инфирицирања", истакао је Петровић.

Објаснио је да се ако се то ипак деси мора се уништити цјелокупно заражено јато, као и да се на зараженој фарми све уништава да се не би ширио вирус, иако није опасан за људе.

Петровић је нагласио да вирус не може да се пренесе на људе чак ни у случају директног контакта.

Вирус птичјег грипа Х5Н8 веома брзо се шири на сјеверу Европе и вјероватно га преносе дивље птице које не показују никакве симптоме, упозорио је Томас Метенлаитер, предсједник њемачког удружења за контролу здравља животиња из Института "Фридрих Лефлер".

Према његовим ријечима, како преноси Дојче веле, вирус Х5Н8 сада је прешао са дивљих птица на домаћу живину на фармама на сјеверу Европе.

Говорећи о случају замрзнутог меса старог око 30 година које је наводно било у на броду у барској луци, Петровић је рекао да је Србија појачала контролу свих граничних појасева према Македонији, Црној Гори и БиХ због могућег шверца.

Додао је да Србија не може да контролише шта се дешава у Црној Гори.

Петровић сматра да такво месо не би могло ни за шта да се користи, па ни за прерађевине, као и да грађани свеже месо могу да препознају по ружичастој боји и конзистентности влакана.

Такво месо је једне боје, док код меса које је дуго стајало долази до промене боје и оно је влажно и има оцједак.

На питање колико се месо може држати замрзнуто па користити, Петровић је рекао да се свињско месо може држати шест мјесеци, а говеђе до годину дана и да се тада углавном користи за прерађевине.

Извор: РТС