latinica  ћирилица
28/11/2016 |  17:15 ⇒ 20:12 | Аутор: РТРС

Ко контролише какву нам храну продају? (ВИДЕО)

Цијела палета производа уклоњена је с тржишта Хрватске ових дана.
Контрола хране - Фото: РТРС
Контрола хранеФото: РТРС

Опасна бактерија салмонела поново је пронађена у пилетини из Пољске, прије тога пестициди у поврћу, листерија у сиру.
С друге стране, ни у Србији се још није слегла прашина око дјечјих кашица пуних пестицида. Провјерили смо какву храну једемо у БиХ и колико надлежни контролишу домаће тржиште. 

Смртни случај због салмонеле у Хрватској, пестициди у дјечјим кашицама у Србији и, иако лажна, прича о увезеном месу из '82. у Црној Гори. Све ово поново је покренуло питање контроле хране у региону.

Ова салама направљена је од домаћих кока, а произвођач тврди, сваки дио производње под строгом је контролом.

- Законска обавеза је контрола салмонеле, контрола путем узорковања у одређеним временским интервалима по плану који направомо. У питању је та самоконтрола, опет преко екстерних лабораторија - рекао је Момир Мачета, директор производње у компанији “Њам њам”.

Тако строге и наравно, оправдане процедуре домаћим произвођачима створиле су огромне трошкове. За безбједан производ на тржишту одговоран је искључиво произвођач.

- Сва испитивања су искључиво наш трошак - додао је Марчета.

Да би дошао до рафе маркета домаћи произвођач мора да направи 50 узастопних анализа, и свака мора да покаже исправност, у супротном процес доказивања квалитета почиње из почетка.

- Није проблем у контролама при увозу, мислим да је већи проблем код неких дивљих произвођача који немају контроле - рекао је Немања Васић, Удружење месопрерађивача при Привредној комори Републике Српске.

Када је ријеч о увозу, контрола меса обавља се већ на граници. Испостави ли се да роба на граници не одговара прописаном квалитету трошкове испитивања плаћа увозник.

При увозу хране у БиХ увозник мора граничном инспектору поднијети захтјев за преглед пошиљке хране коју увози ради утврђивања здравствене исправности и квалитета. Преглед пошиљке обавља се на граничним прелазима или у мјесту царињења робе.

Упркос, бар начелно строгим контролама, лабораторијске анализе често нису у корист увозника. Тако се, бар дјелимично, потврђују апели удружења сточара који годинама тврде да увозимо најлошије месо.

- За првих девет мјесеци ове године на укупан број обрађених узорака код нас у лабораторији негдје око 9,23 % су узорци који су достављени од инспекције, у односу на број позитивних узорака опет је ту негдје око 9% позитивних управо тих инспекцијских узорака што нам говори да би те контроле требале бити јаче и да се чешће раде - навела је доц. др Весна Калаба, руководилац лабораторије за микробиологију хране, хране за животиње и воду.

- Нико не оспорава ни Министарству пољопривреде РС да ради дубинске контроле, чињеница је да је најлакше радити контролу на граници и по свим информацијама оне су појачане - додао је Васић.

Дугачак је пут намирница од оранице до оброка добро је покривен законским оквирима и различитим прописима, сматрају стучњаци. Ипак, модерна индустрија није искључила појављивање микроорганизама, па је хигијена током производње једнак приоритет као и у прошлости. Али, упркос умирујућим порукама, узнемирују подаци да с квалитетом хране битку воде инспекцијама, али и новцем, много богатије земље од Босне и Херцеговине.