Шта је "нормално" знојење?
Знојење је ослобађање слане течности из знојних жлијезда, чија је примарна сврха да испаравањем расхлађује тијело. Знојење регулише аутономни, симпатички нервни систем. Када нам је топло, нервни сигнали се, путем неуротрансмитера ацетилхолина, шаљу у знојне жлијезде и почињемо да се знојимо.
Просјечна особа има између два и четири милиона знојних жлијезда, од којих је највећи број сконцентрисан на длановима и табанима.
- Од рођења до одраслог доба, број знојних жлијезда се не мијења. Отуда бебе имају навећи број знојних жлијезда по квадратном центиметру коже, чак осам до десет пута више него одрасли - каже др Јуџин Бауер, са Медицинске школе универзитета Стенфорд.
Зној сам по себи нема никакав мирис. За непријатан мирис криве су бактерије које живе на нашој кожи, које у контакту са знојем почињу да се осјећају. Зној је, такође, и безбојан. За жуте мрље које сте вјероватно некад примијетили на бијелој љетњој одећи криве су апокрине знојне жлијезде.
- Жуте мрље које понекад примијетите на одјећи, испод пазуха, настају због рада апокриних жлијезда, чији секрет садржи протеине и масне киселине, па понекад та секреција може бити млијечнобијела и нешто гушћа - објашњава др Никет Сонпаи.
Секреција апокриних жлијезда такође привлачи бактерије које живе на површини наше коже и то, наравно, за посљедицу има непријатан мирис.
Шта је "нормално" знојење?
Неки људи се зноје врло мало, неки се "топе" чим температура мало порасте.
- Нормално је у контексту знојења врло широк појам - објашњава др Роберт Салис.
- Има људи који ће током сат времена врло интезивне физичке активности излучити свега пола литре зноја, док ће неко други под истим условима излучити три или четири литра за то вријеме, али и једно и друго се сматра - нормалним - он.
Величина, форма, грађа и пол донекле одређују колико, како и на којим мјестима ћемо се знојити. Људи који нису у форми, рецимо, најчешће се зноје у централним зонама - између груди и на средишњем дијелу леђа. Особе које су физички спремније, које редовно вјежбају, најчешће се зноје равномјерније, свуда по тијелу.
Типично, жене се зноје нешто мање него мушкарци.
- Раније се мислило да је већи ризик да жене доживе топлотни удар, и да стога није нарочито мудро да, рецимо, трче маратоне - објашњава др Салис.
- Истина је да жене имају мање знојних жлијезда него мушкарци, али имају и мање мишићне масе, тако да производе мање топлоте, и посљедично - мању потребу за знојењем - додаје он.
Знојење и унос течности
Да би се спречила дехидратација, маратонци, тријатлонци и други спортисти увијек су упознати са својом стопом знојења, дакле, количином зноја коју излуче током одређене активности, да би знали колико воде морају да попију.
Ево како се то рачуна: измјерите се наги, затим слиједи сат времена врло интензивне физичке активности - трчања на примјер - идеално под условима под којима ће се спортиста такмичити (уз одговарајућу влажност, нагиб терена), а онда слиједи поновно мјерење.
Та разлика у тежини која се добије је стопа знојења. Мањак од 0,45 килограма одговара губитку 0,47 литара зноја.
- Ова стопа може да варира у зависности од различитих фактора, интензитета активности, влажности ваздуха, нивоа шећера у крви... - каже др Салис.
- Али, једном кад је утврђена, она служи да се процијени коју количину течности спортиста треба да попије током трајања планиране физичке активности - додаје доктор.
Проблеми
Ако се особа не зноји упркос томе што је напољу јако топло, то може да буде сигнал одређених медицинских проблема.
- Кад чујем да се неко "никад не зноји" падне ми на памет неколико могућности" - каже др Неха Патак за Лајв сајанс.
- Оно што ме највише забрине, у зависности од остатка приче, је могућност топлотног удара - додаје.
Топлотни удар наступа након продужене изложености високим темературама, објашњава др Патак.
Ако су млађи људи у питању, генерално се често јавља ако особа дуго вјежба или борави напољу по јако топлом дану, без уношења течности. Код старијих, може се десити и без нарочитих физичких напора, због постојања одређених медицинских стања, узимања лијекова који особу чине подложнијом топлотном удару.
Топлота и влага у ваздуху чине расхлађивање тијела знојењем знатно мање ефикасним. Што је дуже неко изложен таквим условима, дехидратација расте и то понекад може довести до скока тјелесне температуре и на 40 степени. Такво стање праћено је несвјестицом, вртоглавицом, мучнином и збуњеношћу.
Постоје и други разлози који могу да утичу на смањено знојење. На примјер, оштећења нерава, стања која могу да доведу до тога су рецимо дијабетес, алкохолизам, Паркинсонова болест или директна оштећења коже након великих повреда, објашњава др Бауер.
Понекад, обољења коже као што је псоријаза рецимо, могу довести до поремећаја у раду знојних жлијезда.
А ако особи није вруће, али се ипак јако зноји, могуће је да је у питању проблем са симпатичким нервним системом.
- Појачано знојење понекад се јавља и због одређених стимулуса као што је рецимо конзумирање јако зачињене хране или појачана нервоза, али понекад нема никаквог нарочитог разлога који до тога доводи - каже др Бауер.
Хиперхидроза је стање код којег се тијело зноји више него што је потребно да би се одржала здрава температура, због хиперактивности знојних жлијезда. Може бити локализована у подручју испод пазуха, у зони дланова, стопала или лица.
Извор: Мондо