Француски парадокс: Пуно меса, а ниска стопа срчаних удара
Ако гледамо графикон смрти од срчаног удара према количини засићених масти и холестеролу који земља конзумира, појављује се равна линија. Што популација поједине земље једе више животињске хране, то је виша стопа смртности због срчаних удара.
Обрнуто, ако конзумирамо мало меса, јаја и млијечних производа, стопа смртности од коронарних болести пада према нули. Али двије земље не уклапају се у ову теорију. Финска има пуно лошији резулат, а Француска пуно бољи од очекиваног. То се назива француски парадокс. Како то Француска има унос засићених масти и холестерола сличан Финској, а имају пет пута мању смртност од срчаних удара?
Сви имају своју омиљену теорију да би објаснили овај парадокс. Храна животињског поријекла повезана је са смртношћу од срчаних удара док храна на биљној основи штити. Французи једу четири пута више поврћа, можда то доприноси нижој стопи смртности од срчаних удара. Можда ни нема парадокса.
Професорка Марион Нестле указује на то да су Французи почели да једу нездраво релативно скоро, а хроничним болестима су потребне деценије да се развију.
Американци овако једу већ 40 година. Ако сви почнемо да пушимо данас, нећемо карцином плућа добити сутра, па то ипак не значи да пушење не узрокује карцином плућа. То значи да мора проћи неко вријеме.
Према истраживању Свјетске здравствене организације, чини се и да француски љекари пропуштају, у 20 одсто случајева, да на потврди о смрти назначе као узрок смрти исхемијске срчане болести.
Кад би се то исправило, Французи би се исто тако уклопили у просјек стопе смртности везане за конзумацију животињских масти, с отприлике четири пута већом стопом срчаних удара према Јапану.
Извор: Агенције