Љековита само док је свјежа: Биљка која прија желуцу
Сушењем губи готово све благотворне састојке и постаје токсична. У народу је због киселог састојка позната и као киселица, кисељача, кисела дјетелина, али и као зечји купус, зечја дјетелина, зечја со... Врло је раширена по листопадним и четинарским шумама, а тамо гдје расте је и добра земља.
Има ситне бјеличасте цвијетиће проткане једва видљивим црвенкастим жилицама. Вишегодишња је биљка са тродјелним листовима налик дјетелини и цвијета од априла до августа. Равномјерно је распоређена на округластим површинама и попут тепиха прекрива тло. Обично се налази тамо гдје има печурака. Занимљиво је да јој се листови скупљају увече и пред кишу, док цвјетови штрчећи подсећају на звончиће.
Љековитост се базира на оксалној киселини која је заступљена у великим количинама. Концентрација јој доласком ноћи опада, а са свитањем се повећава. Од других састојака највише има каротина, рутина, аскорбинске и других органских киселина. Убира се и припрема искључиво свјежа. Током цвјетања бере се цео надземни део, биљка је без мириса, али има свијеж и киселкасти укус због оксалне киселине.
Иако званична медицина ову биљку није сврстала у своју сферу интересовања, у традиционалној се она користи вијековима. Свјеже убрана се у цијелости припрема као напитак који гаси жеђ, уклања жгаравицу и друге сметње у варењу и у раду јетре. Да би се постигао жељени ефекат, пију се двије шоље охлађеног чаја дневно. Топао чај, такође двије шоље дневно, препоручује се код жутице, упале бубрега, осипа на кожи, а ефикасан је и као чистач крви и диуретик.
Поједини народи зечју соцу користе у спречавању одређених врста канцера, прије свега желуца. За ове сврхе се у соковнику циједи неколико опраних и свежих листова, а њихов сок меша са дестилованом водом у сразмери 1:3. Овај напитак се узима у виду капи, на шест сати по 15.
Такође, листови биљке без цвијетова се додају у малој количини у супе од поврћа, спанаћ или салату, јер подстичу апетит и бољу размејну материја.
Са зечјом соцом не би смело претјеривати, упозоравају травари, јер је богата оксалном киселином која у великој количини може довести до оштећења бубрега.
Извор: Новости.рс, Б92