Дојче веле: САД повеле са 1:0 у балканској утакмици
Тренутни резултат је 1:0 за САД, али Русија се још увијек не предаје. Са крила надиру Кина и Турска, а ЕУ је у дефанзиви.
Већ вијековима је Западни Балкан игралиште великих сила. Хабсбурговци против Османлија, западни систем вриједности против комунистичких држава – то су током историје били ривали. Сада се поново ради о моћи и утицају у региону.
Овога пута су у офанзиви Американци и Руси, али су умијешане и Кина и Турска. Европска унија је у заостатку, и поред највећег личног и финансијског ангажовања.
"Русија и САД се све оштрије сукобљавају на Балкану", анализира прије пар дана угледни информативни Т-портал из Хрватске, најмлађе чланице ЕУ - и додаје: "Само један мали сукоб може да распали буре барута". "Србија жонглира између Брисела и Москве", забринуто ове седмице пише најтиражнији београдски лист Блиц. Српски Нови магазин уочава "руско-амерички енергетски рат на тлу Европе" – а Балкан у његовом средишту.
Борбени тонови
Прије двије седмице амерички потпредседник Мајк Пенс посетио је малу Црну Гору, која је ове године – и поред оштрог противљења Русије – приступила НАТО.
"Овде на Западном Балкану, Русија ради на дестабилизацији региона како би поткопала његову демократију и поделила га", изјавио је Пенс пред готово свим шефовима влада из региона.
САД и под председником Доналдом Трампом подржавају југоисточну Европу против Москве. Такви борбени тонови наишли су на критике, прије свега у Србији. Није Русија та која овде уноси дестабилизацију - већ Запад, поручио је министар спољних послова Србије Ивица Дачић.
Београд већ годинама покушава да балансира. Кандидату за чланство у ЕУ прикључење Унији не иде довољно брзо. Истовремено, са историјским пријатељем Русијом се негују посебни односи. Тако у другом по величини граду, Нишу, постоји "Српско-руски хуманитарни центар", који Вашингтон сматра центром за шпијунажу.
Тренутно се са Москвом преговара о набавци шест половних авиона "миг 29", тенкова и система за ракетну одбрану.
За то вријеме, САД инсистирају на енергетском снабдијевању. Оне траже од Хрватске да на острву Крк, у сјеверном дијелу Јадрана, коначно изгради планирани терминал за течни гас. Њега би пунили амерички танкери и он би требало да буде повезан са сличном станицом у пољском Свинојушћу. Југоисточна Европа би тако била независнија од руског гаса.
На иницијативу Хрватске и Пољске прошле године је покренута Иницијатива три мора (Балтик, Јадран, Црно Море). Дванаест држава средње, источне и југоисточне Европе желе снажнију подршку САД како би се интензивније одбраниле против Москве.
ЕУ у дефанзиви
Европска унија на новог играча гледа са неповерењем. Брисел примјећује да, и поред помоћи од више милијарди евра и читаве армије дипломата и стручњака, има ограничен углед и утицај на Балкану. Предложена су рјешења за политичке кризе, какве су у Албанији и Македонији, али су у дјело спроведена тек након великог ангажмана америчких дипломата.
Кина је протеклих година у оквиру "Новог пута свиле" овде градила путеве и мостове, давала кредите и модернизовала нуклеарне електране.
Турски предсједник Реџеп Тајип Ердоган сљедећег мјесеца долази у посјету Србији и са собом води 150 бизнисмена. Турска је традиционално добре односе са муслиманима у Босни и Херцеговини још више интензивирала. Великодушно је помагала у обнови џамија уништених за вријеме рата.
Борбу за утицај на Балкану додатно распламсавају медији. Руска агенција Спутњик то ради са програмом на српском језику и тако јача руски поглед на свет. Америчка фирма ККР – којој већ припадају водеће телевизије у региону – управо је купила Нову ТВ у Хрватској и ПОП ТВ у Словенији – омиљене телевизијске станице. Турска новинска агенција Анадолија је нарочито јака у Босни. О телевизији и порталу Ал Џазира Балкан из Катара на матерњим језицима да и не говоримо.
Извор: DW (Дојче веле)