Стигла порука из мистериозне галаксије?!
Научници који трагају за интелигентним ванземаљцима прошле суботе забиљежили си ове таласе, а ријеч је о истој галаксији из које су већ раније стизали необични сигнали.
Оно што је другачије и посебно занимљиво у новом случају јесте чињеница да ти радио-таласи никада прије нису били тако учестали, а нису били ни тако јако и прецизно забиљежени.
Тим који је снимио таласе позвао је због тога друге научнике да се укључе у истраживања и покушају наћи одговор на питање - шта узрокује радио-таласе.
Хипотезе о могућим изворима крећу се од црних рупа до ванземаљаца.
"Из овог извора никада раније нисмо видјели тако високе фреквенције", истиче Ендрју Симион, директор пројекта који је 2016. покренут на Универзитетy Каролина у Берклију.
Први случај јасног сигнала из неке далеке галаксије забиљежен је 2001. године аустралијским радио-телескопом "Паркис".
Назван је "Лоример", а дошао је из смјера Малог Магелановог облака - мале галаксије која се окреће око нашег Млијечног пута.
Трајао је само пет милисекунди, али за то вријеме бљештио је снагом сто пута јачом од Сунца.
Укупна енергија кратког сигнала била је једнака енергији коју Сунце произведе за мјесец дана. Нико касније није забиљежио да се "Лоример" поновио.
До данас је укупно забиљежено тек нешто више од 20 сличних таласа, јер је њихово трајање веома кратко.
Један број научника сматра да би таласи, рачунајући и најновије из мистериозне галаксије, могли бити посљедица парова неутронских звијезда и црних рупа које круже једна око друге.
Према другим мишљењима, то би могле бити егзотичне црне рупе које настају када центрифугална сила ротирајућих супергустих звијезда престане да буде довољна за поништавање њихове тенденције да се уруше под утицајем властите гравитације.
Али, један број научника сматра да постоји низ занимљивих подударности које говоре у прилог тези у којој као могући извор таласа не би требало искључити ванземаљце.
Према тој хипотези, пробоји таласа могли би настајати у напредним технологијама развијеним за покретање свемирских летјелица до великих брзина.
Развој таквих технологија одвија се и планира чак и на Земљи.
Идеја је да би се за међузвјездана путовања летјелице могле убрзавати помоћу соларних једара, а не великим количинама ракетног горива које представља велики терет, а веома брзо се троши.
Најновији низ од чак 15 сигнала за само пет часова има посебан значај.
Наиме, 26. августа, телескоп "Грин Бенк" у Западној Вирџинији забиљежио је око 400 терабајта података у фреквенцијама распона између четири и осам гигахерца.
Анализа тих података показала је да се у њима крије чак 15 пробоја радио-таласа.
Научници су потврдили да су сви стигли из исте патуљасте галаксије.
Коначно, нови низ има знатно више фреквенције од ранијих, па се научници надају да би и то могло допринијети расвјетљавању мистерија, наводе научни портали.
Извор: СРНА