Преминуо Љубиша Самарџић (ВИДЕО)
Самарџић је преминуо након дуге и тешке болести.
Рођен је 19. новембра 1936. године у Скопљу у породици рудара који су радили у руднику угља Јелашница код Нишке Бање.
Љубиша Самарџић је студирао право, а потом је прешао на Академију за позориште, филм, радио и телевизију у Београду. Дебитовао је на филму 1961. године, гдје је играо у остварењу "Игре на скелама".
Веома брзо је стекао популарност широм бивше Југославије.
Рано је откривен његов таленат за глуму, и студирао је код Бојана Ступице као стипендиста.
Шездесетих година прошлог вијека, Самарџић је био једно од заштитних лица домаће кинематографије, и у каријери је укупно остварио 130 улога на великом платну и малим екранима.
Надимак “Смоки“ добио је захваљујући истоименом лику ког је тумачио 1963. године, у филму “Пешчани град“.
Током пола вијека професионалне каријере Љубиша Самарџић одиграо је 98 улога на филму и 33 на телевизији. Дебитовао је 1960. у филму "Сплетка и љубав" Саве Мрмака и Јанеза Шенка, а посљедњи пут пред камерама се појавио 2011. у филму и ТВ серији "Мирис кише на Балкану" које је и режирао.
Ово су неке од улога по којима ћемо га памтити:
Микајло - "Прекобројна" (1962)
У филму о животу младих на радним акцијама режирао је Бранко Бауер. Љубиша је играо момка који се заљубио у студенткињу Наду (Снежана Михајловић) иако је био у вези са Маленом (Милена Дравић) која га је стално пратила на радним акцијама, иако прекобројна. Пошто није успио у удварању, вратио се Малени која га је вјерно чекала.
Био је ово први филм у којем је глумио са Миленом Дравић. Играли су заједно у преко 30 остварења и били су један од омиљених глумачких парова у СФРЈ.
- Милена је у почетку била младо, безазлено девојче са простосрдачним лицем, дакле " наивка", како ми то кажемо, а већ након две-три године постала је изврсна драмска глумица - рекао је Љубиша 1983. у интервјуу за "Летњи ас".
Милена Дравић је 2014. изјавила за "Мондо":
- Тај филм нас је обоје избацио у орбиту, то је неки наш лични печат. Мислим да је требало да урадимо још неки филм заједно као партнери. Оно што смо играли играли смо добро, били смо добри партнери и пријатељи, нисмо изневерили један другог.
Смоки - "Пешчани замак" (1963)
Ова улога донијела му је доживотни надимак. У филму словеначког редитеља Бостјана Хладника играо је једног од двојице другара на љетовању који срећу дјевојку (Милена Дравић) само у капуту и бикинију која тврди да су јој украли новац и одјећу док се купала. Она им се придружује, помало се љубакајући са обојицом, док они почињу да краду због ње. Четири године касније Самарџић је поновио ову улогу и у шестодјелној ТВ серији "Смоки".
Мали - "Јутро" (1967)
Један од првих југословенских филмова који је био забрањен режирао је Пуриша Ђорђевић. За улогу партизанског поручника који послије рата долази у Чачак и пролази кроз разне сукобе са бившим сарадницима непријатеља, овај некадашњи војник наставља са убијањем и у вријеме мира. И поред забране филм је Самарџићу донио Златног лава у Венецији за најбољег глумца, што до сада никоме више са ex YU простора није пошло за руком.
- Филм у Венецији доживљава овације. Проламало се препуном салом: "Брави, брави...!" На конференцији за штампу дивљење новој филмској поетици и храбрости филма и питање: "Ко је глумац у улози Малог у филму?" У холу палате срећемо легендарног Луиса Буњуела, који нам се осмехује. Он после нас има пројекцију филма "Лепотица дана" с Катрин Данев и Жаном Сорелом. Ту је и "Странац" Лукина Висконтија с Марчелом Мастројанијем. Конкуренција за памћење - казао је Самарџић 2015. у интервјуу за "Дневни аваз" и потом додао:
- Ближи се повратак. Улазећи у хол виле у којој смо смештени, ненадано у хотел стиже писмо директора фестивала Луиђија Кјаринија да се пре него што кренемо Љубиша Самарџић хитно јави дирекцији фестивала. Прво што сам помислио - најгоре. Да се нашем малом шестомесечном сину Гаги нешто није десило. Јурим ка дирекцији фестивала. Дочекује ме омањи, пуначак, мио човек с наочарима. Од срца ми узвраћа отпоздрав: "Ви сте добили Златног лава као најбољи глумац фестивала". Скочих као опарен. Зграбих човечуљка и почех да га сумануто окрећем око осе уз моје дивљење: "Није истина, није истина!" У колони победника супруга Мира и ја били смо раме уз раме с Луисом Буњуелом, Ширли Најт, а иза нас чланови екипе Буњуела: Жан Сорел и Кетрин Данев. Била је то светла ноћ нашу младу породицу.
Новак - "Битка на Неретви" (1969)
У једном од најуспјешнијих југословенских филмова свих времена, у режији Вељка Булајића, главне улоге играле су свјетске звијезде Јул Бринер, Орсон Велс, Франко Неро и Харди Кригер, а домаће глумце предводио је Љубиша Самарџић у лику Новака митраљесца који зауставља четнички напад.
Филм је био номинован за Оскара за страни филм а Љубиши Самарџићу донио је Гран при на филмским сусретима у Нишу.
Црни Рок - "Куда иду дивље свиње" (1971)
У ТВ серији Иве Штивичића, Самарџић је играо вођу групе кријумчара која оперише у околини Загреба од 1941. до 1943. и бори се не само са конкуренцијом већ и са Нијемцима и усташама. Иако је снимљена седамдесетих година, у серији ТВ Загреб нема ни трага од партизана, револуције или других идеолошких елемента типичних за серије из овог периода. Упркос томе емитовала се захваљујући заузимању књижевника Мирослава Крлеже и политичара Владимира Бакарића.
Зис - "Валтер брани Сарајево" (1972)
У култном филму Хајрудина Крвавца, слободној интерпретацији биографије антифашистичког борца из II свјетског рата, Владимира Перића Валтера (Бата Живојиновић), Самарџић је играо Зиса, његовог најближег сарадника.
Ковач - "Бомбаши" (1973)
Играо је најбољег друга и храброг саборца Ђоке (Бата Живојиновић) у ратном остварењу Предрага Голубовића. Антологијска је сцена у којој њих двојица жонглирају бомбама прије него што их баце на њемачки бункер.
Војислав Трајковић - "Љубавни живот Будимира Трајковића" (1977)
Играо је оца главног јунака, Буде (Предраг Болпачић), младића од којег се очекивало да настави породичну традицију градитеља мостова. Но, та професија подразумева стално сељакање, што Буди квари љубавни живот. Филм је режирао Дејан Караклајић а Будину мајку глумила је Милена Дравић.
Боривоје Шурдиловић Шурда - "Врућ ветар" (1980)
У серији сценариста Синише и Љиљане Павић и редитеља Александра Ђорђевића, Љубиша је играо легендарног Шурду, момка из Власотинца који долази у Београд у потрази за послом и "привремено" се настањује код ујака Фирге (Миодраг Петровић Чкаља).
Занимљиво је да се "Врућ ветар" с успјехом приказивао и у Чешкој, Румунији, Аустрији и Мађарској.
У Мађарској је серија била проглашена за најбољу свих времена, а када је Самарџић средином 80-их дошао у Будимпешту како би добио посебну награду за глумца године, дочекало га је више од 100.000 људи.
Упоредо са серијом, снимљен је и филм "Авантуре Боривоја Шурдиловића". За улогу Шурде Самарџић је својевремено на једном римском фестивалу добио награду за најбољег глумца Европе.
Синиша Пантић, 1980-86.
Играо је наставника Синишу Пантића у три филма Милана Јелића: "Рад на одређено време" (1980), "Мој тата на одређено време" (1982) и "Развод на одређено време" (1986). Трилогија прати живот наставника без сталног запослења који се заљубљује у разведену мајку (Милена Дравић) једног свог ђака (Никола Којо).
Лампас - "Савамала" (1982)
У филму Живорада Жике Митровића о догађајима из 1936. који су претходили краху буржоазије у Југославији а који су приказани кроз крваве штрајкове и буђење грађанске савијести у сиротињском београдском насељу Савамала, Самарџић је играо необузданог Лампаса, "солунца, курвара, пијанца, борца за радничка права, комунисту и несвесног анархисту који псује ко кочијаш", како га је описао Зоран Пановић у "Данасу".
Др Иван Секуловић - "Није лако са мушкарцима" (1985)
У овој романтичној комедији удварао се Милени Дравић (Гордана Диклић), самохраној мајци три ћерке која, непланирано, одлази на љетовање са све три и тамо доживљава праву авантуру.
Валентино "Тровач" - "Живот је леп" (1985)
У филму Боре Драшкића, Љубиша је играо келнера кафане уз пругу у којој су путници из воза приморани да проведу један дан јер је машиновођа, коме се смучио систем, зауставио воз у непрописано вријеме на непрописаном мјесту.
У интервјуу за "Дневни аваз" 2015. Самарџић је набројао своје омиљене улоге:
- Лампас, Валентино, Шурда и Црни Роко. То су улоге које нисам правио, већ их носио срцем.
Бошко Симић - "Полицајац са Петловог брда" (1993-94)
У 12 епизода ТВ серије у режији Михајла Вукобратовића, по сценарију Предрага Перишића, Смоки је био полицијски инспектор и отац петоро дјеце са четири бивше супруге (Светлана Бојковић, Неда Арнерић, Милена Дравић, Маја Сабљић). Све његове бивше су врло успјешне пословне жене, а њихове каријере не остављају нимало времена за породични живот, док Бошко са дјецом живи у кући на Петловом брду и за њих је и отац и мајка.
- Ја сам један од глумаца који је много играо на екрану, много волео на екрану, а није много љубио! - говорио је Смоки за "Летњи АС" 1983.
- Један сам од оних ретких који је љубав исказивао оком, кроз прогутану кнедлу, трптај, дрхтај, кроз начин на који се изјављује љубав, често кроз љубавни пораз. Више сам држао партнерку за руку него што сам је љубио. Често сам своју љубав испатио у неком ћошку. Доносио сам љубавну сету, тако познату и пригватљиву оним гледоаицма који усамљеност и сами у том тренутку осећају.
Љубишина супруга Мирјана овако је описала његове улоге:
- Све оно што сте видели у ликовима, све оно што је племенито, топло и људско то је у њему и то провејава у многим улогама. Не знам да ли сте запазили, али он никада није играо негативце и није играо љубавнике, што не значи да није могао да их игра - рекла је госпођа Самарџић за Мондо 2014.