latinica  ћирилица
09/09/2017 |  09:39 ⇒ 09:40 | Аутор: РТРС

Веритас:Хрвати нису спремни да се суоче са тамнијом страном своје прошлости

Документационо-информациони центар "Веритас" оцијенио је да ослобађање високих хрватских официра, минималне казне затвора испод законског минимума, те непроцесуирање многих учесника у злочину против Срба у акцији "Медачки цеп", показују да Хрватска још није спремна да се суочи са тамнијом страном своје недавне прошлости.
Веритас (фото: veritas.org.rs) -
Веритас (фото: veritas.org.rs)

У саопштењу поводом 24 године од злочина у три српска села Дивосело, Читлук и Почитељ, када је пред очима Унпрофора, убијено 88 Срба, оцјењује се да овако мале пресуде и непроцесуирање одговорних одвраћа прогнане Србе од повратка у пуста и шикаром обрасла села "Медачког џепа".

Подсјећа се да је од укупно 84 пронађена посмртна остатка, још седам остало неидентификовано, као и да у тој хрватској акцији рањеника уопште није било, док су сва три села опљачкана, потом сравњена са земљом по систему "спржене земље".

"Управо та чињеница и резултати прегледа тијела на српској страни /разбијене лубање, многобројне прострелне ране из непосредне близине, одсјечени дијелови тијела, живи бацани у ватру/, упућују на закључак да се радило о систематском убијању заробљених и рањених", наводи се у саопштењу.

У априлу 1991. године у Дивоселу је живјело 344, у Почитељу 307 а у Читлуку 129 житеља, скоро сви српске националности. У септембру 2017. године у Почитељу живе три старице, у Читлуку живи један брачни бар, док у Дивоселу нема никога.

"Веритас" напомиње да је 9. септембра 1993. године Хрватска војска /ХВ/ изненада извршила агресију на српска подвелебитска села Дивосело, Читлук и Почитељ, смјештена у такозваном "Медачком џепу", јужно и југоисточно од Госпића, која су се већ 18 мјесеци налазила под заштитом УН.

Хрватска војска је у наступању пљачкала, палила, рушила куће, убијала и масакрирала цивиле, војнике и милиционере.

Оно што нису успјели у наступању, побили су и уништили у повлачењу, које је, уз посредовање Унпрофора потрајало до 17. септембра исте године.

Трагедија "Медачког џепа" одвијала се пред очима Унпрофора, који овај пут није био само пасивни посматрач, већ је узео и активног учешћа у покушају да спријечи убијање преосталих људи и уништавање њихове имовине, што им је и успјело након тродневних борби са хрватском војском и полицијом.

Њихов комадант, генерал Жан Кот, 19. септембра, послије комплетног обиласка тога подручја, изјављује: "Нисам нашао знакова живота, ни људи, ни животиња, у неколико села кроз која смо данас прошли. Разарање је потпуно, систематско и намјерно".

У овој акцији страдало је 88 Срба, од чега 46 војника, шест полицајаца и 36 цивила. Међу жртвама је било 17 жена, а међу цивилима било их је 26 старијих од 60 година.

У мају 2000. године истражиоци Хашког трибунала проналазе 11 лешева скривених у једној септичкој јами.

Тужилаштво Хашког трибунала је за злочине у "Медачком џепу" подигло оптужнице против тројице генерала ХВ Рахима Адемија, Јанка Бобетка и Мирка Норца, док је истрага против четвртог генерала Петра Стипетића обустављена.

Бобетку због болести оптужница није ни уручена, а од изручења Хагу "спасила" га је смрт у априлу 2003. године. Предмет Адеми/Норац Хашки трибунал је, у септембру 2005, пребацио у надлежност хрватског правосуђа, које их је оптужило за убиство 28 цивила и пет војника, те за уништавање 300 различитих објеката, комплетно убијање стоке и тровање бунара.

Иако су се у току главног претреса, који је трајао од јуна 2007. до маја 2008. године, чуле приче које по начину извршења превазилазе и машту најизопаченијих умова и приказани шокантни снимци измасакрираних лешева, Жупанијски суд у Загребу оптуженог Адемија, вршиоца дужности комаданта Зборног подручја Госпић, ослобађа свих оптужби.

Оптуженог Норца, комаданта операције "Џеп 93", проглашава кривим за неспречавање, подржавање и охрабривање убистава четири цивила и пљачкање имовине те убијање и мучење по једног ратног заробљеника, и осуђује га на јединствену казну затвора од седам година, коју му је Врховни суд смањио на шест година.

Пред Жупанијским судом у Загребу су прије неколико година осуђена тројица припадника ХВ - Велибор Шолаја правоснажно на пет година затвора, а Јосип Крмпотић, и Јосип Мршић неправоснажно на по три године затвора.

"Ослобађање Адемија, изрицање минималних казни Норцу и Шолаји, а испод законског минимума Крмпотићу и Мршићу те непроцесуирање и многих других учесника у овој акцији, показује да Хрватска држава још није спремна да се суочи са тамнијом страном своје недавне прошлости", оцјењује "Веритас".

Извор: СРНА