Неодговарајућа исхрана убија петину свјетске популације
Ови налази, који су дио извјештаја о Глобалном терету болести, представљају најдубљу анализу глобалне стопе морталитета икада урађену.
Истраживачи са Универзитета Вашингтон рекли су да су два екстрема неодговарајуће исхране одговорни за петину смртних случајева у свијету, а то су неадавекватна исхрана у сиромашним заједницама и нездрава храна међу богатима.
Најчешћи фактор глобалне исхране је да милиони људи једу храну која садржи превише соли и засићених масноћа, а премало воћа, поврћа, сјеменки, омега 3 масних киселина, цијелог зрна и орашастих плодова, пише "Дејли мејл".
Западна исхрана се дефинише као пуна масне и слатке хране, као што су бургери, затим пржена храна и сода.
Људи често једу храну која је богата засићеним масноћама, црвеним месом и "празним" угљеним хидратима, а сиромашна је свјежим воћем и поврћем, житарицама са цијелим зрном, морском храном и живином.
Повезани здравствени ефекти су хипертензија, срчана обољења, дијабетес, рак дебелог цријева и деменција.
"Водећи фактор ризика морталитета су лоше навике у исхрани, односно недовољно конзумирање здравих намирница", закључују научници.
У истраживању, које је укључило и 2.500 експерата, наводи се да свака седма особа живи са менталним поремећајем и користи нездраве супстанце.
Број људи погођен Алцхајмером или Паркинсоновом болести у свијету износио је 2,6 милиона 2016. године, што је повећање од 40 одсто у односу на само једну деценију раније.
Око 320.000 људи умрло је од посљедица конзумирања алкохола и дроге, укључујући 86.000 због опиоида. Кориштење опиоида, већином фармацеутских, у САД је достигло размјере епидемије.
Смртни случајеви који се везују за ратове и тероризам, посебно у сјеверној Африци и на Блиском истоку, премашили су 150.000 2016. године, што је скок од 140 одсто у односу на деценију раније.
"Суочавамо се са тријадом проблема који блокирају државе и заједнице - гојазност, ратови и менталне болести, укључујући употребу опијата и супстанци", рекао је Кристофер Мареј, директор Института за мјерење и процјену здравља на Универзитету Вашингтон у Сијетлу, који је централизовао и анализирао милионе података.
Извор: Срна