latinica  ћирилица
24/09/2017 |  08:47 ⇒ 19:22 | Аутор: РТРС

Нијемци бирају парламент

У Њемачкој ће данас гласати 61,5 милион грађана за 19. сазив Бундестага.

Излазност на изборима у Њемачкој у 12.00 часова мало је нижа него у исто вријеме на прошлом гласању прије четири године, саопштено је из Савезне изборне комисије. 

У саопштењу се наводи да је до 12.00 часова гласало 41 одсто регистрованих бирача, што је мање у односу на 41,4 одсто 2013. године.

Ови подаци варирају широм Њемачке.

Нешто раније је из покрајине Сјеверна Рајна-Вестфалија саопштено да је излазност већа за три одсто од гласања одржаног 2013. године.

Од 61,5 милиона грађана Њемачке 31, 7 милиона су жене и 29,8 милиона мушкараца, а први пут на изборе излази око три милиона људи. Највећи број грађана са правом гласа живи у западној држави Сјеверна Рајна-Вестфалија (13,2 милиона), затим јужним државама Баварској (9,5 милиона) и Баден-Виртембергу (7,8 милиона).

Њемачки изборни систем је веома компликован и често се може чути да га ни сами Нијемци не разумију. Наиме, ријеч је о комбинацији већинског и пропорционалног система тзв. персонализованом пропорционалном систему. То значи да један бирач има два гласа, односно прво гласа за кандидата у својој изборној јединици по већинском систему, а потом за изборну листу политичке партије по пропорционалном систему.

Половина посланичких мандата осваја се директно, системом релативне већине у 299 изборних јединица. У Бундестаг иде кандидат са освојеним највећим бројем гласова, што погодује великим странкама.

Други глас бирачи додјељују једној страначкој листи у свакој савезној покрајини. Тада наступа пропорционални систем, а изборни праг од пет одсто до сада је спречавао да неонацисти уђу у парламент.

Тренутно, пет странка је заступљено у нњмачком парламенту: ЦДУ актуелне канцеларке Ангеле Меркел, њена сестринска партија Хришћанско социјална унија (ЦСУ), Социјалдемократе (СПД), Лијева партија и Зелени. Очекује се да све ове странке поново уђу у Бундестаг, а дио новог сазива требало би да буде и АфД. Уколико у парламенту буде заступљено шест странака, то ће бити први пут након 1990. године да толико партија уђе у Бундестаг.

За разлику од предсједничког система у САД, Нијемци не бирају директно канцелара, који је на челу владе и који има највећа овлашћења.

Најдициплинованији бирачи су грађани старији од 50 година. Са друге стране, мање од десет одсто младих излази на изборе. Статистике показују да готово трећина гласача, око 22 милиона, чини популација старија од 60 година, што упућује да су они одлучујући фактор када је исход избора у питању.

Шта кажу анкете?

Готово извјесно да ће највише гласова добити партија канцеларке Ангеле Меркел, око 37 одсто . Њеном најозбиљнијем противкандидату Мартину Шулцу анкете дају све слабији шансе како се избори приближавају, па је тако неколико дана прије избора његов СПД пао на 20 до 23 одсто.

Значајнији успјех превиђа се евроскептичној, антиимигрантској партији Алтернатива за Њемачку (АфД), која према анкетама има подршку од 10 до 12 одсто бирача. За четири године постојања, АфД је ушла у 13 од 16 парламената њемачких покрајина, као и у Европски парламент. Ипак, послије почетног залета, АфД је дјелимично изгубила подршку.

ФДП према анкетама има подршку 9,5 одсто бирача, а Зелени 7,5 одсто.

Извор: Агенције