Овај тренинг не доноси свима корист
Ипак, доктор Пантелејмон Екекакис, професор кинезиологије на Универзитету у Ајови, истиче да то обећање долази са једном "цаком".
Екекакис се бави проучавањем реакције нашег мозга на вјежбање, односно осјећања пријатности и непријатности током вјежбања.
Доктор наводи да цијела премиса интервалног тренинга високог интензитета гарантовано носи одређени ниво незадовољства.
"Уколико сат вјежбања сабијете у један минут, нормално је да таква пракса долази са високом цијеном", објашњава Екекакис.
"Цијена је 100 одсто интензитета, што несумњиво представља непријатно искуство", додаје.
С обзиром на то да ХИИТ тренинзи добијају све више на популарности, научна јавност почела је да поставља питања о ефикасности овог типа тренинга.
Иако се већина људи одлучује за ХИИТ због недостатка времена за друге типове физичких активности, Екекакис наводи да ствари нису тако једноставне.
"Ријеч је о цјелокупном начину размишљања, који подразумијева тежњу људи да остваре резултате без муке. Они генерално виде вјежбање као нешто непријатно, обавезу коју морају да обаве, и у томе лежи основни проблем. Људи не уживају у вјежбању, већ га схватају као казну", рекао је.
Оно што представља највећи проблем јесте одржавање мотивације. С обзиром на то да се ХИИТ види као нешто врло непријатно, често се дешава да људи одустану од вјежбања.
Због високог интензитета честе су и повреде, јер људи (претежно гојазни, са седентарним начином живота) у жељи да остваре брзе резултате улећу у вјежбање без претходне припреме.
Резултати истраживања објављени су 2016. године у "Јournal of Sport & Exercise Psychology".
Извор: Б92