Цвијановић свједочио о тортури у заробљеништву ХВО у Орашју
Цвијановић је рекао да су 29. априла 1992. године на подручју Орашја почеле падати гранате, да је ХДЗ преузео власт и да су постављене барикаде, тако да нико није могао изаћи из града.
Он је навео да је до 11. маја 1992. био у селу Букова Греда, из којег је већинско српско становништво, из страха од одмазде војника ХВО-а, бјежало у шуму.
Према његовим ријечима, након хаоса, који је у Буковој греди настао упадом ХОС-оваца, цивилне и војне полиције 9. маја, побјегао је у шуму у којој је поред једне колибе, видио четири лтијела. Додао је да им из страха није прилазио, а да је касније чуо да је међу мртвима био и његов брат Драго.
Бјежећи одатле према Оштрој Луци, Цвијановић је према свједочењу наилазио на наоружане људе, а бјежећи од њих, рањен је у руку. У село се није смио вратити, јер га је отац Перо упозорио да га траже, због чега је одлучио да се врати у свој стан у Орашју, у којем се крио до 18. маја.
"Одлучио сам да се јавим у станицу милиције гдје ми је Мато Виљушић рекао да ме мора притворити док не дође шеф криминалистичке службе Мато Јозић. Пустили су ме кући, а исто вече су дошли по мене и одвели ме су салу Средњошколског центра у којој су одвојено били затворени Срби из Букове Греде и Орашја", испричао је Цвијановић.
Одатле је, каже, одведен у Доњу Махалу у шупу Мирзе Дељковића, додајући како је видио да према њој вуку његовог рођака Аћима Цвијановића који је нешто касније убијен.
"Мирко Јурић, звани Ракијица, рекао миј је да се спремим, јер је на мене ред, а Иво Живковић ме ударио у стомак. Дошао је и Перо Живковић, звани Коњ, који ми је узео личну карту рекавши да ми неће требати. Наколико пута ме ударио флашом по глави и хефтарицом ми на више мјеста пробушио уши. Завезао ми је руке и ноге, ударао и бацао од зид. Остали су се смијали. Говорио је да је то што сам Србин, довољан разлог за то што ради, те да ће пола Срба убити, а пола иселити", навео је Цвијановић.
Према његовим ријечима, током три паклена дана проведена у шупи, приведене Србе тјерали су да играју "труле кобиле", а док су трчали по дворишту, тукли су их палицама.
Одвођењем у Основну школу у Доњој Махали, тортура над Цвијановићем се наставља.
Он је рекао да је изнад школског улаза писало "Уништавајте гамад, ХДЗ шприца СДС". Додао је да је њих 10 смјештено у дјечију кухињу у коју су исто вече доведена још три крупна момка, Србина које су, као и остале, батинали.
"Спавали смо на бетону, храну су давали свињама, а ми смо ријетко добијали хљеб. Воду нам никако нису давали, па су људи мокрили у чизму и то пили. За 14 мјесеци, колико сам био затворен, два пута сам се окупао. Нисмо се бријали шест мјесеци, јер смо били четници, али су нас редовно шишали наћелаво", испричао је Цвијановић.
За смрт брата Бранислава, који је погинуо на линији током копања ровова, сазнао је од Мате Живковића када га је одвео на батинање.
Он је посвједочио да је Андрија Гаврић угушен у канти воде, те да је он од мјеста убиства био удаљен око метар и по.
"У ћелију, гдје смо били дошла су два војника ХВО-а. Један је Андријину главу гурнуо у канту воде, док овај није умро. Био је мрак у ћелији, а ја сам био свега метар и по удаљен одатле", рекао је Цвијановић.
На питање тужиоца Миланка Кајганића, да ли му је позната судбина Максе Гајића, Богдана Благојевића, Чеде Цвијановића, Луке Пекића, Саве Савића, Ранка Стојнића, Аћима Цвијановића, Милана Клипановића, Жарка Ристанића, Марка Гаврића и још неких лица, свједок је одговорио да су сви убијени, односно да је тако чуо током боравка у логору.
Цвијановић ће свједочење наставити у сриједу, 18. октобра.
За злочине у Орашју оптужени су генерал ХВО-а Ђуро Матузовић, Иво и Тадо Оршолић, Марко Доминковић, Јосо Недић, Марко Блажановић, Мато и Анто Живковић Стјепо Ђурић и Мирко Јурић.
Према оптужници, они су злочине починили као припадници командних структура ХВО-а и полиције у Орашју, те припадници Војне полиције.
Оптужница их терети за прогон српског становиштва, убиства, затварање, мучење, силовања и друга нечовјечна дјела.
Матузовић, Живковићи и Ђурић оптужени су и да су заједно са њима познатим припадницима Војне полиције ХВО-а, у шупи у Доњој Махали и у логору у Основној школи у Доњој Махали учествовали у убиствима, мучењу и нечовјечном поступању, те наношењу великих патњи и повреда ратним заробљеницима.
Извор: СРНА