Хоће ли ЕУ увести нова правила за путовања грађана Западног Балкана? (ВИДЕО)
Безвизни режим и даље остаје на снази, али за путовање у ЕУ грађани БиХ убудуће ће морати да траже одобрење надлежних служби.
Одговор из ЕУ добиће у року од 72 часа. За оне за које се утврди да су безбједносна пријетња, врата ЕУ биће затворена. Услуге провјере грађани ће плаћати 10 евра, с тим да тај трошак покрива путовања у периоду од три године.
Цијели поступак у Европском парламенту требало би да се оконча до краја године, а коначну одлуку донијеће Савјет министара ЕУ. Поступак је сложен и систем би могао ступити на снагу за најмање двије године, вјероватно тек почетком 2020. године, каже Естефанија Нариљос, портпарол Одбора за грађанске слободе Европског паркламента.
Члан Заједничке комисије за европске интеграције ПС БиХ Милица Марковић увјерена је да смо на корак до поновног увођења виза. Најаве из Брисела тумачи као посљедицу великог страха Европе од радикалних, исламистичких група и нових терористичких напада, а БиХ виде као извор таквих проблема.
- Мислим да Брисел види БиХ као потпуно небезбједносну зону и стога грађани који долазе с тог подручја ће бити предмет опсервација прије свега провјера разних на начин како сте рекли. Генерално гледајући за Брисел је западни балкан забрињавајући зона, напомиње Марковићева.
За разлику од Марковићеве, политички аналитичар из Сарајева Аднан Хускић не види разлоге за увођење непопуларне мјере, која дијелом лимитира успостављени безвизни режим. Поготово што су лица провјеравна и до сада на самој граници Шенгена.
С једне стране морам рећи да је непопуларна одлука с друге можда не и толика компликација како се чини на први поглед, да ли ће се на овакав начин ствари моћи регулисати , не бих рекао да има потребе. Искрен да будем не видим потребе за оваквом одлуком, каже Аднан Хускић, политички аналитичар.
Прије уласка у ЕУ грађани из земаља Западног Балкана испуњаваће електронски формулар у којем ће, поред личних и података о пасошу, морати да наведу и адресу боравишта у Унији, тамошњи контакт и земљу уласка у ЕУ. Такође, обавезни су да обавијесте власти ЕУ да ли су били осуђивани за озбиљна (тежа) кривична дјела, као што су тероризам, трговину људима или дрогом, убиство и силовање.