latinica  ћирилица
22/10/2017 |  11:55 | Аутор: РТРС

Сребреница: Потенцијали неискориштени - туризам у "сивој" зони

Од наплате боравишне таксе за туристе који су користили преноћиште у сребреничкој општини прошле године је остварен приход од свега 2.000 марака иако ову варошицу посјећује велики број странаца, посебно мањих група које се често дуже задржавају и бораве у овом мјесту по десет, двадесет или више дана, али и домаћих туриста који одмор проводе на Перућачком језеру на Дрини.
Сребреница - Фото: СРНА
СребреницаФото: СРНА

Новоименовани директор Туристичке организације у овом мјесту Бојан Пејић рекао је Срни да тај податак показује да се не пријављују гости који овдје користе преноћишта и дуже бораве.

"Само три угоститељско-туристичка објекта су регистрована за пружање услуга преноћишта и смјештаја туриста и њихови власници уплаћују боравишну таксу, али нису вршене контроле да ли се то чини редовно и у свим приликама, што ће се убудуће провјеравати", рекао је Пејић.

Он истиче да велики број гостију у Сребреници користи приватни смјештај. Власници, који собе издају на кориштење посјетиоцима не пријављују пружање тих услуга и не плаћају никакве дажбине.

Прије неколико година општина је уз помоћ неких међународних организација обезбиједила донације за десетак породица из овог мјеста да опреме собе и апартмане у својим кућама за смјештај гостију и пружање услуга боравка.

То је учињено, али нико од тих власника није се регистровао за ту дјелатност и не пријављује приходе иако примају госте и наплаћују услуге које им пружају.

Пејић каже да ту праксу треба промијенити и пружање тих услуга "увести" у законске оквире.

Он наглашава да ће то бити један од циљева рада Туристичке организације у сарадњи са општинским службама у наредном периоду.

Од три хотелско-бањска објекта у Сребреници, ниједан није у функцији. Прије посљедњег рата ова варошица била је познати бањско-туристички центар у коме је биљежено и по хиљаду ноћења дневно у току љетње сезоне.

Власник јединог угоститељског објекта на лијевој обали вјештачког Перућачког језера на Дрини, у сребреничкој општини, Јасмир Бегановић каже да ради само у току љетње сезоне и да је на плажи Оштрика код његовог ресторана ове године боравило око 30.000 гостију.

"Сваке године се повећава број гостију који воле мир, пецање, уживање код овог језера и испољавају интересовање за пловидбу, риболов и крстарење језером од Хидроелектране `Бајина Башта` до Жепе и Вишеграда, да би уживали у љепотама кањона Дрине", појашњава Бегановић, истичући да зими не ради јер због удаљености и слабе путне комуникације, те недостатка квалитетног смјештаја туристи овдје не долазе у зимској сезони.

Он истиче да је због интересовања туриста купио три чамца које изнајмљује заинтересованима за пловидбу језером, те да планира да пронађе партнере за куповину брода, чиме би омогућио крстарење већег броја туриста кањоном Дрине и остваривао бољу зараду.

Велики број посјетилаца Перућачког језера и Оштрике борави ту по неколико дана, кампујући или користећи смјештај у оближњим викенд-кућама.

У општинском Одјељењу за просторно уређење и стамбено-комуналне послове кажу да је у претходних дванаест година на обали језера нелегално никло велико викенд насеље.

Власници наплаћују смјештај туристима у нелегално изграђениим објектима, а не плаћају боравишну таксу нити икакве доприносе.

У општини истичу да је потребно увести више реда у тој области и ријешити питање нелегалних објеката, те пружања смјештајних услуга без пријављивања посјетилаца и уплаћивања боравишне таксе.

Перућачко језеро је изузетно богато рибом, а веома је атрактивно за пловдбу чамцима и бродовима кроз живописни и јединствени кањон ријеке Дрине "окићен" шумарцима ендемичне Панчићеве оморике, испод којих у каменим литицама дивокозе брсте лишће са ријетких грмова, а изнад њих надлијећу бјелоглави супови.

Такође, до језера се спуштају чопори срна које се понекад разбјеже, угледавши мрког медвједа да препливава језеро, упутивши се из Националног парка са планине Таре на плоднију лијеву обалу Дрине, у овом дијелу њеног тока, гдје проналази плодове воћа и другу храну у воћњацима и око у рату уништених и ненасељених села.

У Одјељењу за привреду ове општине кажу да ће се у наредном периоду озбиљније посветити развоју туризма и његовом "превођењу" из зоне "сиве" економије у законске оквире.

Ова општина, осим више изворишта различитих љековитих вода Губера и бањских капацитета који годинама не раде и које треба "оживјети" и искориштавати, посједује и друге ресурсе и занимљивости за развоја туризма.

То су Перућачко језеро, ријека Дрина и њен јединствени кањон који пружају могућност риболова, бављење једрењем и другим спортовима на води, бављење научним радом због јединствене флоре и фауне на том простору, ту су литице за љубитеље екстремних спортова, богатство гљива и љекобиља у оближњим шумама и на ливадама.

У непосредној близини језера је и посебно ловиште сушица богато дивљом свињом, срнећом дивљачи, али и станиште дивокозе и мрког медвједа.

Такође, Римски муниципијум у Скеланима и друга археолошка налазишта, тврђаве и некрополе стећака, те средњовјековни манастири су садржаји који завређују пажњу туриста и нуде обогаћивање њиховог знања о прошлости овог простора, а ту су и друге природне љепоте и здрава домаћа органска храна.

Обједињавање туристичке понуде, оживљавање рада бањских капацитета, боља организација и законско пословање у области туризма нуде велике могућности развоја ове области, отварања нових радних мјеста, пласмана прехрамбених производа са овог подручја и значајне приходе у општински буџет, а повећање стандарда већег броја становника и ове средине у цјелини.

Извор: СРНА