Нестале бебе из Србије продате на Косово?
Тај портал подсјећа да постоје бројни случајеви који потврђују да су дјеца која су на рођењу проглашавана мртвим заправо била продата, од 1954. године до данас и да бројне породице тврде да су жртве организоване продаје дјеце. Ова прича могла би да покрене истрагу.
Ради се о Ивану Миљковићу који је годинама трагао за братом близанцем за кога су, неколико дана послије рођења, љекари тврдили да је мртав. Послије дугих година потраге пронашао га је у албанској породици на Косову.
Његова потрага за правдом траје укупно 15 година, а након интензивне истраге која је трајала годину и по дана, он је утврдио да је његов брат жив. Миљковић каже да је све почело када је његова мајка чула идентичну причу која је њој "сервирана" 1979. године.
"Ми смо, иначе, рођени 7. маја 1979. године у породилишту у Свилајнцу. Били смо здрави и прави једнојајчани близанци, са идентичном килажом и обимом главе. Нису постојале никакве назнаке да се било шта чудно дешава. Тог јутра, пошто смо рођени послије поноћи, без знања и без пратње мајке, бабица Мира Петковић пребацила нас је на неонатологију без упута, пошто у архивским документима упут не постоји. Пребацили су нас због мало плодове воде у плућима. Када је сутрадан отац дошао у породилиште, саопштили су му да је једно дијете преминуло, а да је друго у критичном стању. Када је захтијевао да преузме тијело дјетета и да се распита шта је са другим, нису му дозволили и рекли су да све иде по процедури болнице, и да ће документацију добити накнадно. Међутим, до 2003. године ниједан папир нисмо добили", каже Миљковић за Спутњик.
Према његовим ријечима, њему и брату додијељени су идентични матични бројеви без МБ-3 обрасца, односно да је по папирима преклапањем статистичких података приказивано да је умјесто два близанца рођено једно дијете.
Почели су прикупљају документацију 2011. године како би утврдили да ли је брат жив или мртав и тада су утврдили да нема потврде о смрти, да нема обдукционог налаза, да нема гробног мјеста, да нигдје законски није утврђена чињеница смрти.
"У матичној служби дошли смо до папира који потврђују промјену идентитета и промену године рођења. У књизи држављана је чак његово име прецртано, уписана је друга, женска особа, која је рођена 1978. године у Јагодини. Корак по корак дошли смо до сумњивог матичног броја за који се испоставило да је то матични број мог брата са новим идентитетом. Даље смо истраживали гдје је одрастао и живио, и најзад смо остварили контакт", каже он и додаје да је породица утврдила и да је његов брат продат албанској католичкој породици, која је на исти начин купила још двоје дјеце из српских породилишта".
Он потврђује да је ДНК потврдила нихово откриће.
"Да, ДНК анализа је потврдила да је ријеч о мом брату. Породично је случај ријешен, али нама је циљ и интерес да натјерамо државу да му врати биолошки идентитет и право на припадање биолошкој породици које му је противзаконито одузето. Такође, и кривичну одговорност свих који су умијешани у овај случај", каже Миљковић.
Према њгевим ријечима, кроз све године истраживања утврдили су смо да је много дјеце на тај начин отишло на Косово, а много њих је продато у иностранству.
"Мислим да су дјеца масовно продавана албанским породицама као вид тихог рата против Србије, јер се на тај начин повећавао наталитет Албанцима док се морталитет у Србији тих година драстично повећавао. У једном документу из погребног завода се види да у мају мјесецу 1979. године ниједна беба са неонатологије није сахрањена. А познат ми је још један случај близанаца који су дошли на неонатологију дан послије нас. Једно дијете је такође продато, што значи да су за 24 сата продате двије бебе", наводи он и додаје:
"Први случај за који постоји некакав траг догодио се 1956. године, а масовне крађе догађале су се 70-их и 80-их година, па чак и 90-их. Нажалост, и у 2016. години познат је случај замјене беба. Према незваничним подацима, досад је украдено око 10.000 беба", каже Миљковић.
Подсјетимо, случај несталих беба покренут је и пред међународним судом у Стразбуру.
Извор: Б92/Спутњик