latinica  ћирилица
11/11/2017 |  13:47 | Аутор: РТРС

Перић: Немогуће доказати Дамјановићеву причу, ма колико она била увјерљива

Судија Суда БиХ Бранко Перић сматра да 20 година након рата није могуће створити правни основ за преиспитивање нечије прошлости ради кажњавања, те да не треба употребљавати несрећне жртве за причу о ратној прошлости судија.
Бранко Перић (фото: srpskainfo.com) -
Бранко Перић (фото: srpskainfo.com)

На питање Срне да ли и даље вјерује да не треба испитивати улогу ратних судија и тужилаца, Перић је рекао да би више од 2.000 људи требало провести кроз процедуру које нема, за коју нико не зна каква би требала бити, те додаје да би то била инситуционална глупост без преседана.

Када је ријеч о свједочењу Сретка Дамјановића, логораша из "Виктор Бубња" који је директно оптужио судију Шабана Максумића за голготу коју је прошао, судија Перић истиче да вјероватно има судија који се стиде своје ратне прошлости и оних који неке своје одлуке из ратног периода вјероватно не би данас потписали.

"Дамјановићу људи могу вјеровати, али како је могуће доказати то што он прича након више од 20 година? Ко би то требао да уради и у каквој процедури? Да ли би се неко усудио да разријеши судију на основу нечије приче, ма колико она изгледала увјерљиво? Шта треба провјеравати код већине судија за које нема никаквих приговора?", упитао је Перић.

Перић наглашава да није могуће 20 година након рата створити правни основ за преиспитивање нечије прошлости ради кажњавања, јер би то било супротно свим цивилизацијским правним начелима на којима почива владавина права и правна сигурност грађана.

Судија Перић указује да потреба за кажњавањем губи смисао након протока времена, а нестају и докази, због чега у свим законодавствима постоји процесни институт застарјелости.

Према његовим ријечима, судије и тужиоци су изабрани на основу услова који су у вријеме избора били прописани законом и могу бити разријешени само из разлога који су прописани законом.

"Закон о Високом судском и тужилачком савјету /ВСТС/ БиХ не познаје разрјешење на основу ране прошлости! Ако је судија или тужилац у току рата починио ратни злочин, или извршио неко друго кривично дјело, може бити кривично гоњен као и сваки грађанин. Ако се отвори истрага или подигне оптужница, судија може бити суспендован, или чак разријешен", рекао је он.

Перић је подсјетио да ратни злочини не застаријевају, али за друга кривична дјела може наступити застара кривичног гоњења.

"Дакле, за кривично гоњење судија и тужилаца није било потребно и доносити никакве закључке у ВСТС. Није било потребни ни тражити било какве податке јер се за судије подаци ВСТС достављају по службеној дужности чим се покрене истрага. Ту је ВСТС упало у замку тешког незнања", сматра Перић.

Он је напоменуо да се закони се доносе да би се друштвени односи уредили за будућност, те да нема ретроактивне примјене закона и да је немогуће прописати ново кривично дјело које би обухватило ратну прошлост судија или тужилаца.

"То је абецеда права и то зна сваки студент. Ако се не могу доносити кривични закони са ретроактивном примјеном, онда је сасвим јасно да се не би могли прописивати ни поступци којима би се утврђивали дисциплински преступи судија и тужилаца у ратном периоду јер би то била ретроактивна примјена закона", рекао је Перић.

Он је додао да то није јасно само предсједнику и члановима ВСТС који су гласали за закључке, напомињући да сматра да ово тијело испуњава неке мутне захтјеве политике и проводи хајку на судије и тужиоце, која ће резултирати потпуним крахом правосуђа.

Судија Перић се осврнуо и на своју ратну прошлост, која је, како је рекао,
претресана више пута, истичући да су то посљедњи пут радили новинари ФТВ и емисије "60 минута" цијелих годину дана и да нису нашли ништа.

Кад је ријеч о лустрацији свих судија, Перић истиче да се овај процес
појављује као проблем цијелог друштва након великих друштвених и политичких промјена.

"О тим питањима су се у неким земљама водиле дуготрајне дебате. Код нас је процес реименовања судија и тужилаца проведен 2003. године. Био сам дио тог процеса као члан ВСТС и знам какве су ригорозне провјере вршене", рекао је он.

Реименовање је, напомиње Перић, имало за циљ да се свеобухватно провјери ратна прошлост свих судија и тужилаца који су били на позицијама и да се успостави етнички баланс у свим правосудним институцијама према посљедњем попису становништва.

У процесу реименовања, указује судија Перић, скоро трећина судија и тужилаца није поново изабрана.

Он је напоменуо да један дио судија и тужилаца није изабран због непримјерене улоге у ратним збивањима, а један дио је остао без позиција због успостављања етничког баланса.

"Тако је и Реџиб Бегић изабран у Бањалуку јер је у Бањалуци била слободна позиција за Бошњака. Није изабран због некакве моје улоге", навео је Перић који је тврдње појединих портала о његовој улози у именовању Бегића на судијску позицију, упркос томе што 2003. године није задовољио провјере тадашње Независне правосудне комисије, назвао спекулацијма.

Према његовим ријечима, један број добрих судија и тужилаца није био спреман да иду на исте позиције изван мјеста пребивалишта, а касније су се предомислили и конкурисали на слободне позиције у други ентитет.

Перић је рекао да дио судија и тужилаца који није био изабран није имао никакву ратну мрљу и да су каснији избори слиједили потпуно исту праксу и критеријуме за избор само што међународне институције нису више активно прикупљале информације о судијама и тужиоцима.

Перић у изјави Срни није желио да коментарише тврдњу појединих медија да је судија Максумић прослављао ослобађајућу пресуду ратном команданту Сребренице Насеру Орићу.

Извор: Срна