Зашто Суд БиХ још није сачинио писмени отправак пресуде Насеру Орићу? (ВИДЕО)
Да ли је публикована властита "богата" ратна прошлост "спријечила" предсједавајућег Вијећа Шабана Максумића да на папиру испише оно што је јавности саопштио још 9. октобра? Или је теже на папиру образложити, него изговорити да је Насер Орић "невин"? Или се можда "моралиста" Максумић "зафештао", па од прославе ослобађајуће пресуде "хероју" Орићу, није имао времена? Или...!? Како год - 40 дана већ је прошло а писаног отправка још нема.
"Предмет се налази у завршној фази, уз напомену да је поступљено у смислу одредбе 289. Закона о кривичном поступку БиХ."
Поменути члан Закона подразумијева да јавно саопштену пресуду, предсједник Вијећа треба писмено да образложи у року од 15 дана по објављивању. Изузетно у сложеним предметима у року од 30 дана. Но Орићев и Максумићев "предмет" очигледно је сложенији и од "најсложенијег".
"Ако пресуда није израђена у тим роковима, судија, односно предсједник вијећа дужан је обавијестити предсједника Суда због чега то није учињено. Предсједник Суда ће, по потреби, предузети мјере да се пресуда што прије изради".
Шта је и да ли је ишта предсједник Суда предузео, наравно – остаје тајна у анархичном бх. правосуђу. Баш као и градација предмета по само њима знаним критеријумима "сложености".
тон – Милан Тегелтија ...."Сложени предмети су они предмети који садрже већи број учинилаца, већи број доказа, већи број свједока, већи број доказног материјала. Пракса је да се ти предмети ипак заврше у року од мјесец дана", каже Милан Тегелтија, предсједник ВСТС.
У предмету "Орић", подсјетимо, оптужена су само двојица сребреничких и Максумићевих "газија", и у једноипогодишњем процесу, саслушано укупно 40-ак свједока. Неки други предмети у истом комплексу, трајали су много дуже. И имали много више и оптужених и свједока. Но ипак судијама за писана образложења пресуде није требало ни 15 дана. Истине ради те судије нису, попут Максумића и дружине, морале да "бране" неодбрањиво. Да образлажу зашто је, примјера ради, исказ очевица убистава невјеродостојан, а вјеродостојна свједочења Орићевих и Мухићевих сабораца с друге стране, који су "режирано" понављали како им ратни командант на мјестима злочина није ни био, а он баш за те "херојске заслуге" још у рату одликован. Нису, попут Максумића, тражили психијатријска вјештачења свједока тужилаштва, па када им тај покушај опструкције пропадне, свједоке самовољно проглашавали нерелевантним. И нису морали да образлажу како је жртва убијена у борбеним дејствима, а пронађена у ријеци руку везаних жицом. Све ове и многе друге нелогичне "логичности", мора да образложи, "иноватор бх. права и правде" /Максумић/ у "малом Хагу". У великом, које су иновирале свјетске геополитичке архитекте, морао би то да учини још 9. октобра.
"Тамо се отправак пресуде уручивао одмах приликом изрицања пресуде, значи кад вам се изрекне пресуда у истом тренутку Вам се и уручи наравно на енглеском", навео је адвокат Лазаревић.
А можда баш "освједочени ратни и поратни моралиста" Максумић чека да управо "велики Хаг" саопшти унапријед исписану пресуду на енглеском језику, генералу Ратку Младићу. Па да том пресудом заокупљена бх. јавност превиди ову преседанима баждарену, малохашку. Како год Максумићева Јустиција одавно се због срама, опасно и некажњено искривила.