Велики значај Вишњића у српском културном насљеђу (ВИДЕО)
Пјевач пјесама које је наслиједио од својих претходника, али и пјесник који је пјевао о савременим догађајима Првог српског устанка у којем је, иако слијеп, био на дринском ратишту и осјећао шта се збива међу устаницима – стваралаштво Филипа Вишњића има огроман значај у српском културном насљеђу.
"Он је наше величанствено раскршће између усмене поезије, те безимене коју је стварао народ и сљедећи корак је Његош, он је наговијестио долазак Његоша. Он је наше велико раскршће између народне и писане или те тзв. ауторске књижевности", истакао је потпредсједник Академије наука и умјетности Републике Српске Љубомир Зуковић.
Вишњић као изузетан стваралац, како је истакнуто, задужио је и српску хронику и историју.
"Значајне пјесме о Баји Пивљанину, о Карађорђу, Првом српском устанку, Марку Краљевићу, о Светом Сави са хагиографским елемнтима заправо показују колико је дубоко зашао представљајући српску традицију и колико је значајан за наше културно насљеђе", нагласила је руководилац Одјељења за књижевност Андрићевог института Александра Вранеш.
А шта је то митолошко, а шта хришћанско насљеђе у његовом пјевању - била је само једна од тема данашњег скупа на којем је указано да је у овим временима потребно и једно ново читање како би се пробало открити нешто о чему није писано.
"То показује да је наша епска поезија веома стара и да се прије свега наслања на тај митолошки нанос, што говори о томе да смо стар народ", рекла је професор Филозозофског факултета Универзитета у Приштини Валентина Питулић.
Академици и професори окупљени у Андрићграду фокус су ставили и на Филипа Вишњића као епског бесједника, његове кључне ријечи и пјесме о двобојима, те паралелу Вишњић и Библија.