Србија: Спорно 2.000 "незаконитих доктората", а дипломе студената?
То свакако баца сјенку и на дипломе студената које су оцјењивали, као и на квалитет студијских програма на којима предају.
- Вјечито ће ови са државних факултета сматрати да људи са приватних факултета нису у њиховом рангу знања, каже један студент са Мегатренда.
Једна студенткиња додаје да би искрено вољела да није тако, јер “пропадају и године и новац“.
- Па то ће бити још већи проблем него што је тренутно. Када неко ко дође са приватних факултета дође код послодавца, увијек имају предрасуде према њима, мисле да мање вриједе , додаје студент.
- Министар је дао прије 15 дана изјаву за новине, мислим да је било у Вечерњим новостима, да је 400 професора државних факултета и високих школа запослено на пет и више факултета и то значи да су примали пет и више плата. Е, да се не би сад говорило о томе, да се не би покретала одговорност, они окренули ово и хоће да све приватне факултете представе као спорне, ми с тим немамо ништа, каже Милован Станишић, предсједник Универзитета Сингидунум.
Из Комисије међутим тврде да све раде по закону и да су утврдили да постоје приватни факултети који већ 20 година незаконито издају докторске дипломе.
- Па Министарство просвете је у суштини требало, по одговарајућем члану, да врши контролу свих установа да ли су имале овлашћење да издају докторске дипломе, или нису. У претходном периоду, значи 25 година то није урађено, наводи Мирољуб Миливојчевић из Комисије за акредитацију.
У сваком случају, званични подаци о броју доктора наука у Србији показују да се он рапидно увећава: 2007. било је 206 доктора наука, пет година касније тај број порастао је за 270%.
А врхунац је протекла година, када је уписан број од 2.012 доктора наука.
Министар просвете Србије Младен Шарчевић изјавио је да се о признавању звања на факултетима у Србији закон не може тумачити ретроактивно.
Он је рекао и да нико не треба да брине за дипломе које су стечене у посљедњих 20 година, осим, како је рекао, неких који су их стекли на сумњив начин.
Према писању Вечерњих новости, Комисија за акредитацију и провјеру квалитета (КАПК) довела је у питање дипломе око 2.000 професора, доцената и асистената на приватним факултетима у Србији.
- У свијету не постоји ретроактивна примјена закона и не може се један докторат оспорити, јер је ријеч о људима који су стекли звања, имају своје породице, а неко се сада игра њиховом судбином и угледом, рекао је Шарчевић.
Додао је и да се једном дата акредитација може оспорити "у другој реакредитацији" и селектовати приватни од државних факултета.
Он је у изјави новинарима током обиласка средњих и основних школа у Бору оцијенио и да је КАПК одлучио да уведе ред у високо образовање, а онда је допринио стварању "правне несигурности".
- По овом питању ангажовали смо и експерте Европске комисије, а тражили смо и мишљење СавЈета за високо образовање, рекао је Шарчевић.
Додао је и да ће цијели проблем поставити "искључиво као правни".
Шарчевић је рекао да је министарство близу рејшења, и да ће "ових дана изнијети свој став".
- Нико не мора да брине за своје дипломе, осим неких који су их стекли на 'сумњив начин', рекао је Шарчевић.
Извор: Б92