Површина Црвене планете је смртоносна за сва жива бића?
Они су истраживали могућности постојања живота на површини Марса, због чега су у лабораторији направили идентичну смјешу елемената каква се налазе на Марсу. У то су додали Bacillus subtilis, бактерију која се често може наћи у тлу на Земљи, да би на крају све то озрачили снажним ултраљубичастим свjетлом.
Избор је пао управо на Bacillus subtilis, између осталог, и зато што се она често може наћи на површини летјелица које људи лансирају у свемир. Снажно УВ зрачење је коришћено због тога што управо такво зрачење, практично без отпора, пролази кроз атмосферу Марса, пошто четврта планета од Сунца не посједује никакав озонски омотач који би могао да заустави УВ зраке.
Показало се да су бактерије под утицајем УВ зрака, у комбинацији са магнезијимовим перхлоратом, умирале два пута брже него само под утицајем УВ зрачења.
Перхлорати садрже анион ЦлО4 и потенцијално су врло јаки оксиданси. У таквим условима настају и кад се у саставу тла налазе оксид гвожђа и водоник пероксид. У комбинацији свих тих елемената тла какво је оно на површини Марса, уз додатно УВ зрачење, показало се да бактерије умиру чак 10 пута брже него само под утицајем перхлората.
Постојање перхлората на површини Марса познато је још од мисије "Викинг" пре 40 година, што је потврдило и спушања "Феникс лендера" (Пхоениx Ландер) 2008. године.
Све ово доводи до закључка да се на живот на површини Марса не може рачунати, јер је тло апсолутно отровно за живе ћелије.
Извор: Б92, express.hr