Цицовић: Избјегли нису информисани о поступку регистрације у ФБиХ
Он је рекао Срни да се након што су се информације о регистрацији некретнина и евентуалној могућности злоупотребе српске имовине појавиле у београдским медијима, Представништву јавили бројни грађани заинтересовани за ту проблематику и тражили појашњење шта се у ФБиХ стварно догађа.
"Информације које су се појавиле у медијима, колико су биле оптужујуће у односу на власт у ФБиХ, толико су помогле и унијеле више свјетла у сагледавање проблема у вези са усклађивањем података између земљишних књига и катастра", навео је Цицовић.
Он је појаснио да се пројекат регистрације некретнина у ФБиХ спроводи од 23. септембара 2013. године, а да су сви заинтересовани, након што сазнају из огласа надлежног органа за најаву поступка успостављања усклађивања података између земљишних књига и катастра, обавезни да у року од 60 дана пријаве право на некретнини поднеском у два примјерка и то докажу.
"Рок се може продужити најмање за 90 дана, како би се омогућило прибављање потребних доказа. Особе које нису биле у могућности да сазнају за најаву поступка успостављања, имају право да у року од 60 дана од дана сазнања пријаве своје власништво или неко друго право на некретнини, али најдуже годину дана од почетка поступка успостављања", истакао је Цицовић.
Он сматра да се забринутост и страх Срба који живе у ФБиХ или су из ње избјегли за вријеме рата могу смањити само много опсежнијим корацима за које није сигуран да је власт у том ентитету довољно вољна и спремна да учини.
Цицовић је нагласио да се поводом ове проблематике огласила и Федерална управа за геодетске и имовинско-правне послове, која је једна од институција задужених за спровођење пројекта регистрације, и саопштила да рокови заиста постоје, да су кратки, али да грађани српске националности немају разлога за бригу.
"Овакво саопштење је, ипак, још више код Срба произвело сумњу, забринутост, па и страх да ће изгубити имовину, а то је, рекао бих послије свега што је српски народ у БиХ доживио од рата до данас када је ријеч о имовини, готово очекивано и разумљиво", каже Цицовић.
Он је додао да би позивање грађана за овај озбиљан посао који спроводи ФБиХ требало да буде и много чешће, на много више различитих начина.
"Требало би ићи и на медије у земљама у које су Срби избјегли у вријеме рата, а истовремено и преко дипломатских, па и привредних представништава из БиХ у региону и свијету. Наравно, најбољи и најсигурнији начин је директно позивање на основу адреса које су доступне надлежним органима, преко података у регистру, те на основу података који су наведени у захтјевима за враћање имовине или поправку девастираних грађевина", рекао је Цицовић.
Он је изјавио да на крају остаје потпуно нејасно зашто, прије свега Федерална управа за геодеске и имовинско-правне послове, није одмах 2013. године, када је почела спровођење пројекта, користила све ове ресурсе и информисала грађане широм свијета о овој важној законској обавези.
"Да се то тада десило данас не бисмо имали оволике сумње у процес спровођења овог пројекта, а и грађани би спремни дочекали и обавили овај посао", закључио је Цицовић.
Извор: СРНА