Кустендорф: Радионица са Командаревим и изложба сценографија Кљаковића
Двоструки бугарски кандитат за Оскара Командарев је режисер који "инсистира на поетици миграције и транзиције", које осјећа као централне проблеме своје земље, а која је заједничка за већину земаља источне Европе.
Тако су "Правци" филм који је лако могао бити смјештен у Србију, Румунију или БиХ, што га чини социјално универзалним, препознатљивим и значајним за читав један регион, саопштили су организатори Фестивала.
Радња филма везана је за живот бугарских таксиста, које Командарев користи да ослика цјелокупно буграско друштво.
"Направио сам овај филм због своје дјеце, јер сам забринут у каквом ће свијету они живјети", рекао је Командарев.
Након пројекције, која је одржана јуче, петог дана Фестивала, режисер је одржао радионицу.
Бугарска премијера филма тек треба да се деси, али је режисер подијелио причу у тестној пројекцији филма само са таксистима бугарске пријестонице, њих око 250.
Петог дана "Кустендорфа" режисер Емир Кустурица је у галерији Капор отворио изложбу посвећену дјелу сценографа Миљена Креке Кљаковића.
Кљаковић има четири деценије сценографског искуства, а радио је на филмовима као што су "Специјално васпитање", "Како сам систематски уништен од идиота", "Варљиво лето &рсqуо;68", "Јагуаров скок", "Јагоде у грлу", "Тајванска канаста", "Петријин венац", "Свети Георгије убива аждаху", "Мухамед: гласник Божји".
Свјетску славу је стекао филмом "Деликатесна радња" у режији Марка Кароа и Жан-Пјера Жанеа, за који је добио награде "Цезар" и "Феликс". Са Кустурицом Кљаковић је радио на филмовима "Дом за вјешање", "Подземље" и "Аризона дрим".
Отварајући изложбу, Кустурица је за Кљаковић рекао да је комплетан аутор, који не прати само режисерову визију, него и свој јединствени пут.
Кустурица је додао да посјетиоци имају прилику да виде рад једног посвећеног занатлије и изврсног уметника, чије присуство је филм попут "Подземља" учинило оним што јесте.
Изложба се састоји од оригиналних сценографских скица и фотографија завршених сценографија. Међу изложеним примерима је и Кљаковићев рад на филму "Мухамед" Маџида Маџидија, који представља просторно највећи пројекат његове досадашње каријере – изградњу реплике средњовековног града Меке, византијског манастира Босра, као и више ентеријера, на површини од 120.000 метара квадратних.
Извор: СРНА