Након голготе, Дејановићеве добијају кров над главом
Самохрана мајка Драгана Дејановић из Липљана, у свакодневном страху за голи живот своје три кћерке, успјела је да преживи и, како каже, помогне опстанак Срба.
Преживјела је убиство супруга у августу 2005. године и није га селидбом "издала и оставила да самује у Липљану".
Драгана живи за кћерке - Кристину /15/, Марину /13/ и Ивану /12/, селећи се и станујући по кућама Срба који су 1999. године отишли из овог градића, у којем је до повлачења српске војске и полиције живјело око 15.000 Срба.
"Само Бог и моја душа знају како сам успела да останем цијела, да сачувам разум и, колико-толико, здравље своје дјеце", каже Драгана Срни, наводећи да је цијену становања у влажним запуштеним српским кућама платила њена кћерка Кристина.
Дјечији организам, како су љекари констатовали, није успио да издржи живот у влажним просторијама са нехуманим условима.
Кристина је након инфаркта остала без функције штитне жлијезде, па сада њена мајка Драгана све мање размишља о условима живота у односу на циљ - да излијечи кћерку и омогући јој да настави редовно школовање у Гимназији из Липљана, измјештеној у сусједном селу Лепина.
"Живот нам се претворио у пакао. Послије убиства из засједе мог супруга једино о чему сам размишљала јесте како да сачувам голи живот дјеце. Били смо остављени на цједилу без било чије помоћи", прича Драгана и истиче да јој живот мало значи ако се Кристина не излијечи.
Дејановићеве живе од социјалне помоћи, дјечијег додатка и Драганине зараде од чишћења туђих кућа.
Послије посјете предсједника Србије Александра Вучића Лапљем селу на Косову и Метохији одговорни су се сјетили случаја Драгане Дејановић нудећи јој сваку врсту помоћи у лијечењу кћерке и стварању услова за нормалан живот породице у Липљану.
Далибор Јевтић, министар за заједнице и повратак у Влади самопроглашеног Косова, обећао је да ће им до Васкрса, улико вријеме дозволи, бити саграђена кућа од 90 и више метара квадратних на плацу Драганиних родитеља у близини некадашње Фабрике "Лепенка", у српском дијелу Липљана.
"Драгана и њена дјеца не морају бринути гдје ће за који дан живјети. Изградићемо им кућу и опремити је покућством, а настојаћемо да и малој Кристини помогнемо у лијечењу", обећао је Јевтић.
У српском дијелу Липљана остало је око 400 Срба, а у окружењу будућег дома Дејановићевих живи њих стотињак у тридесетак кућа.
Опстанком Дејановићевих, како то каже Јевтић, стварају се услови да расељени Срби из Липљана, вођени њиховим примјером, прихвате позив највиших представника државе Србије и Српске православне цркве да буде стопирана продаја имовине и остављено будућим покољењима бар оно што су наслиједили од предака.
Извор: Срна