latinica  ћирилица
18/03/2018 |  11:01 ⇒ 19:36 | Аутор: klix.ba

Пољопривредници ускоро почињу сјетву: У Српској власти повећале средства, у ФБиХ чекају на наплату

Пољопривредници широм БиХ почињу се припремати за сјетву. Лијепи дани допринијели су да раније засађена пшеница и озимо жито те лук добро напредују. Ипак, у сјеверозападним дијеловима наше земље постоји страх да ће поплаве наштетити почетку прољетних радова и сјетве.
Пољопривреда - Фото: РТРС
ПољопривредаФото: РТРС

Док се у Републици Српској пољопривредници који се баве узгојем поврћа имају чему радовати, јер су добили средства већа за 325 посто у односу на претходну годину, њихове колеге у ФБиХ још чекају да ли ће им бити исплаћени подстицаји за прошлу годину, о новој и не размишљају.

"Поплаве још нису почеле правити велику штету, али према најавама извјесно је да ће до тога доћи. С друге стране, у осталим дијеловима ФБиХ услови су идеални за пољопривреду, јер у земљи има довољно влаге, а нема мраза па већ за 10-15 дана могу почети припреме и сађење", изјавио је за Кликс предсједник Удружења пољопривредника ФБиХ Неџад Бићо.

Када се временске прилике устабиле, пољопривредници ће почети чишћење и припрему земљишта, али у ФБиХ с дозом неизвјесности. Надају се да ће ова година ипак бити боља од претходних када је ријеч о времену, али и однос власти према овој грани привреде.

"Прошле године је била суша па нико није реаговао. Док се не прогласи елементарна непогода немогуће је наплатити штету, а то нису хтјели учинити. Страхујемо да ће исто бити ако сада дође до поплава. Пољопривредници ће поново остати без ичега, јер овдје нико не води бригу ни о чему. Пољопривреда је таква да се за све радове које радите на отвореном можете уздати само у Бога, а држава би требала стајати иза нас тако што ће редовно плаћати подстицаје те заштитити домаће произвођаче и домаћу производњу. Али ништа још од тога", казао је Бићо.

Сретни су што им је коначно исплаћен дуг из 2014. године, али се надају да ће Влада ФБиХ коначно одлучити на сједници да им исплати дуговања од прошле године која износе 11,5 милиона КМ.

"То би много значило пољопривредницима, поготово сада када почиње нова сезона сјетве", казао је Бићо.

У тешкој ситуацији су били и пољопривредници из Републике Српске који се баве узгојем поврћа, али су након исцрпних преговора с властима добили заслужене подстицаје и повећање средстава. Са 350.000 КМ за продато поврће сада су добили 1.850.000 КМ.

"Коначно смо се изборили и да све повртларске културе уђу у правилник, јер до сада у њему нису били купус, лубеница, диња и сл. Такођер, ове године ћемо коначно моћи повући сав износ и договорено је правилником да се средства исплаћују сваке године у другом мјесецу како бисмо могли уложити у наредни циклус производње", рекао је Бранко Мастало, предсједник Удружења повртлара Републике Српске.

Прије двије године сви повртлари у Републици Српској су пословали негативно, јер су биле изразито ниске цијене поврћа, а неке културе су подбациле. Многи су размишљали да напусте своје њиве и оду радити за плату од 500 КМ. Сада се оптимизам вратио.

"Повртлари су били посљедњи, а сада смо на првом мјесту јер су схватили значај узгоја поврћа. Добит ћемо и средства за наводњавање, механизацију и пластенике. све ће то помоћи да кренемо у нову сјетву", рекао је Мастало.

Прво ће почети садњу купуса, лука и кромпира, а они који имају пластенике већ могу почети садити различите повртларске културе. За разлику од њих, колегама које имају земљишта на сјеверозападу земље гдје су се излиле ријеке, мораће сачекати дуже да започну припреме и садњу због превелике влаге у земљишту.

"Некада се по регијама знало шта се гдје сије, али данас се један произвођач бави двјема или трима врстама производње да би опстао. Уколико има краве, мора сијати да би направио храну за стоку те се бавити још неком граном која је исплативија како би покрио трошкове, јер је производња постала неисплатива", рекао је Бићо.

Све што произведу мали произвођачи иде на домаће тржиште, а бх. грађани могу бити сигурни да једу квалитетно поврће без адитива. Нажалост, домаћа производња покрива само 20 посто потреба БиХ, а остало увозимо, што је додатни разлог да власти заштите ову врсту производње.

(извор: KLix.ba)