latinica  ћирилица
24/03/2018 |  12:48 | Аутор: РТРС

У Србији пронађена нова врста слијепог миша

Да ће средоземни репаш, који иначе, како му име и каже, живи у Средоземљу, бити откривен и у Србији, предвидио је, још 1869. године, чувени ботаничар и биолог Јосиф Панчић. Биолози сматрају да су слијепи мишеви веома значајни биоиндикатори и да је у животној средини гдје их има много, врло вјероватно да је та животна средина оптимална за живот.

На основу тонског записа, снимљеног у селу Власина Стојковићева, стручњаци су потврдили да је пронађена је 31. врста слијепог миша у Србији – средоземни репаш, Tadarida teniotis. Овом открићу претходило је вишегодишње теренско истраживање у оквиру пројекта "Мониторинг популација и склоништа слijепих мишева у Србији".

Како је до овог значајног открића дошло, објашњава др Милан Пауновић, директор Природњачког музеја и руководилац пројекта:

"Овом прилком смо користили методу детекције ултразвука слијепих мишева помоћу посебних ултразвучних детектора и у предјелу Власинe у југоисточној Србији, у октобру прошле године забиљежили смо један карактеристичан звук. Касније, кад смо га анализирали, дошли смо до информације да се ради о врсти која се зове Tadarida teniotis, односно, на српском, средоземни репаш. Та врста је практично нова за фауну Србије. Још 1869. године, наш познати ботаничар и биолог Јосиф Панчић знао је да у Средоземљу, у јужној Европи, живи ова врста. Mеђутим, он није имао податке за Србију, али је у свом раду који се зове "Фауна Кнежевине Србије" практично предвидио да ће кад-тад та врста бити нађена и у Србији".

Доказ да је Панчић био у праву пронађен је у тонском запису који је снимила Бранка Пејић из Института за биолошка истраживања "Синиша Станковић" из Београда.

"Ја сам у селу Власина Стојковићева снимила тај сигнал. У том моменту нисам ни била свјесна шта сам снимила. Тек неколико дана касније, када је колегиница прегледала снимке, дошла је сва узбуђена до мене и рекла: 'Да ли си ти уопште свјесна шта си снимила?' Били смо јако срећни, јер је врста јединствена, припада другој фамилији Молосиде, тако да је то једно битно откриће за фауну Србије", појашњава Пејићева.

Средоземни репаш лети на висинима изнад 10 метара, па га је тешко ухватити, али за стручњаке је тонски запис његових ехолокацијских сигнала необорив доказ, због специфичности.

"Има јако специфично оглашавање, односно ултразвук који чак и није у домену ултразвука, него има вриједности од 9 до 14 килохерца и то је заправо у домену нашег слуха. Чак можемо да чујемо та оглашавања голим ухом и по том свом специфичном оглашавању се разликује од свих других врста европских слијепих мишева. Тако да, иако на сам наш слух не можемо да се ослонимо, да кажемо са сигурношћу да је то та врста, након што смо те снимке провукли кроз софтвере и видјели сонограм тог ултразвучног записа – нема грешке да је то та врста јер је јединствена!", истиче Пејићева.

Каже да се средоземни репаш од осталих врста још разликује и по томе што има реп који није унутар репне летне мембране, него је слободан, у дужини од неколико центиметара, што је јако упадљиво, а врста је и нешто крупнија и има велики распон крила.

Склоништа су им у пукотинама стијена, тако да се завлачи у врло уске пукотине и због тога има и уши које су специфично савијене напријед како би се животиња завукла у неке јако уске прорезе, има крупне очи, специфичан изглед уста, односно горње усне - што је, по ријечима наше саговорнице, јако занимљив изглед.

Иначе, слијепи мишеви су важан елемент сваког копненог еко-система и предмет заштите на националном и међународном нивоу.

У Природњачком музеју баве се и збрињавањем и рехабилитацијом повријеђених и изнемоглих слијепих мишева.

Брига о слијепим мишевима захтијева знање и опрез и није лак посао, иако не изгледа тако. Ако су у питању одрасле јединке које су само повријеђене или исцрпљене, хране их ларвама брашнара, једном до три пута дневно. Ако су јако мршави, кажу, поје их свакодневно, а ако су у питању бебе слијепих мишева – ту је процедура много компликованија.

Већина људи, потпуно неоправдано, има негативне предрасуде о овим животињама. Супротно вјеровањима, нису слијепи и не уплићу се у косу, а људи не треба да их се плаше.

Наши саговорници кажу да потребе за страх уопште нема.

Иначе, у Природњачком музеју у припреми је више капиталних публикација, међу којима је и она посвећена фауни слијепих мишева Србије.