Њујорк је и дом хиљада дивљих животиња (ФОТО)
Али, суживот милиона дивљих животиња и 8,5 милиона људи у граду познатом по рекордно високим небодерима, неонским свјетлима и брзом ритму живота 24 сата на дан, није увијек лак.
Премда Њујорчани воле животиње, њихова љубав може доћи у искушење када којот поједе кућног љубимца, јелен похара засаде парадајза или ракун разнесе смеће по улици. Популација дивљих животиња у овом мегаполису Њујорку расте готово 30 година и сада их има више од 600 врста.
- Њујорк има 11.735 хектара паркова у којима је лов забрањен и у којима има мало природних грабљиваца - каже биолог Џејсон Мунши-Саут.
Он је проучавао примате на Борнеу и слонове у Габону, а сада је стручњак за дивље животиње у америчкој финансијској престоници,.
Процјењује да у Њујорку живе хиљаде ракуна, заједно са неколико хиљаде јелена и 50 којота, већином у Бронксу, иако се понекад могу срести и у другим дијеловима града.
Када је ријеч о морским животињама, фоке знају да се сунчају на стијенама залива Пелам у Бронксу, а понеки кит зна да изрони у водама код Квинса.
Свако прољеће, птичица жалар, који се у Њујорку и неколико других америчких држава сматра угроженом врстом, почиње да долази у Рокавеј Бич како би савила гнезда.
- Чак и ако нисте видјели којота, којот је видио вас! - каже ренџерка Кејла Мекеј групи полазника радионице о "животу са урбаним којотима" у парку у Бронксу.
Мекеј каже да се не треба бојати којота, које је тешко примијетити јер се крећу тихо и ноћу. Најбоље је не приближавати им се и не хранити их.
- Морамо људе да научимо бољем суживоту са дивљим животињама. Ако не знате да на Статен Ајленду постоји 2.000 јелена и возите прилично брзо, вјероватно ћете налетјети на неког од њих - објашњава Ричард Сајмон, директор градског одјељења за дивље животиње.
Њујорк је основао то одјељење прије двије године и од тада је оно спровело програм стерилизације 95 одсто мушке популације јелена на Статен Ајленду - или око 1.100 животиња.
- Када се нешто догоди, обично су криви људи, не животиње. Треба их оставити на миру - каже Мунши-Саут.
Сајмон инсистира да је "град довољно велики и за људе и за животиње. Понекад, каже, људи зову и траже да се животиње "врате у природу".
- Али немамо гдје да их вратимо. Они сада живе овдје - рекао је и додао - Ако се неко уплаши када угледа којота и назове 911, полиција мора да реагује. Покушаће да га ухвате. Неке су већ убили.
У склопу недавне градске кампање о масовном транзиту животиња објављене су фотографије дивљих животиња уз наслов "Њујорчанин" и људима је речено да их не хране.
- Не постоји разлог да се вјеверица храни хот-догом или перецом - рекао је Сајмон.
Храњење може довести до тога да животиње изгубе страх од људи. Може довести и до угриза. Неки ракуни у Централ парку могу чак да постану агресивни и покушају да украду храну од пролазника.
- Када љети радимо у парковима и када буде јако вруће и има пуно комараца, нема заправо много разлике у односу на Борнео - нашалио се Мунши-Саут.