latinica  ћирилица
20/04/2018 |  21:43 ⇒ 21/04/2018 | 12:17 | Аутор: klix.ba

Црнадак крије имена и презимена "рекордног броја Срба" које је запослио у МИП БиХ

Министар вањских послова БиХ Игор Црнадак одбио је јавности представити имена државних службеника који су запослени у МИП-у за вријеме његовог мандата.
Игор Црнадак - Фото: РТРС
Игор ЦрнадакФото: РТРС

Запошљавање у МИП-у нашло се под лупом јавности након што се Црнадак отворено похвалио како је у државну институцију запослио највише Срба не објашњавајући на који начин је могао утицати на декларативно независну комисију која врши пријем државних службеника да запосли "рекордан број Срба".

О поремећајима у политичком систему БиХ најбоље говоре изјаве министра вањских послова БиХ Игора Црнатка који се отворено медијима похвалио како је успио у свом мандату запослити "највећи број Срба" у државно министарство.

Црнадак јавности није објаснио како је уопште успио одређивати које особе ће бити примљене на јавним конкурсима које расписује Агенција за државну службу БиХ, а који би требало да пруже једнаке шансе свим кандидатима без обзира на то да ли су припадници српског, хрватског или бошњачког конститутивног народа или из реда Осталих.

Ова изјава привукла је пажњу јавности с обзиром на то да министар, бар декларативно, ни на који начин не би требало да утиче на избор државних службеника које бира "независна" Комисија за избор државних службеника, а коју чини пет особа – двије из институције која тражи кандидата и три с листе експерата коју саставља Агенција за државну службу БиХ.

Невладине организације раније су позвале правосудне органе да истраже регуларност запошљавања у Министарству вањских послова БиХ, односно да утврде да ли је министар директно утицао на то да се у Министарство вањских послова БиХ примају особе искључиво српске етничке припадности, блиске министру или политичкој странци чији је члан.

Већ извјесно вријеме јавност спекулише како се систем запошљавања путем јавних конкурса злоупотребљава у Министарству вањских послова БиХ, те да су државни службеници запошљавани по принципу:

"Агенција за државну службу БиХ расписује конкурс. По завршетку конкурса на првих пета мјеста нађу се имена и презимена особа српске етничке припадности, блиска министру. Агенција за државну службу БиХ поставља првог с листе успјешних. Након запослења у Министарству вањских послова БиХ, постављени државни службеник бива премјештен на рад у амбасаду. Потом се на исто радно мјесто повлачи другорангирана особа са списка, а која након запослења, као и прворангирана особа, бива пребачена у неку од бх. амбасада. Након тога се с листе повлачи трећерангирана особа која такође бива запослена у својству државног службеника и тако даље."

Државни службеници желе остати анонимни.

Овим поводом од министра вањских послова БиХ тражили смо да нам достави колики је број Срба, Бошњака и Хрвата запослено у МИП од тренутка од кад је Црнадак преузео функцију министра, те имена и презимена свих примљених службеника од кад је Црнадак преузео функцију. Од МВП-а смо тражили и попис општина пребивалишта запослених државних службеника.

Министарство вањских послова БиХ 12. марта 2018. године доставило нам је рјешење у којем наводе како је Црнадак ступио на дужност 1. априла 2015. године и од дана ступања на дужност до дана достављања одговора у радни однос на неодређено вријеме у МИП је примљено 28 особа, од чека 21 државни службеник и седам запосленика.

Истичу да су сва запослења спроведена уз потпуну примјену Закона о државној служби у институцијама БиХ и Закона о раду у институцијама БиХ, те да је рјешење о заснивању радног односа за државне службенике донијела Агенција за државну службу БиХ, а за запосленике МИП.

"У наведени радни однос особа које су засновале радни однос није урачунато заснивање радног односа на одређено вријеме за именоване особе на позицији шефова ДКП БиХ, а то су амбасадори, шефови сталних мисија и мисија као и генерални конзул", речено нам је у Министарству вањских послова БиХ.

Што се тиче националне структуре, МИП је одговорио само да је она "у складу са закључком Предсједништва БиХ о расподјели радних мјеста према националној структури становништва у БиХ".

"Остали тражени подаци представљају податке личног карактера које у складу са Законом о заштити личних података БиХ нисмо у могућности доставити", речено нам је из МИП-а.

С обзиром на то да имена државних службеника немају никакве везе са Законом о заштити личних података БиХ, МВП-у смо 14. марта упутили жалбу на рјешење којим нам је ускратио приступ информацијама од јавног значаја наводећи како је Агенција за заштиту личних података БиХ у више наврата истицала како имена и презимена државних службеника не смију бити третирана као тајна информација.

Одговор на жалбу из Министарства вањских послова БиХ добили смо 20. априла 2018. године, а у којем се наводи како МВП остаје у цјелини код навода датих у ранијем акту.

"Обавјештавамо Вас да су запослени својим изјавама изричито одбили давање тражених података с обзиром на то да се ради о личним подацима", одговорено је из Министарства вањских послова БиХ које поново пребацује лоптицу на Агенцију за државну службу БиХ, истичући да АДС води регистар државних службеника.

МИП БиХ ради незаконито.

Овим поводом контактиран је директор Агенције за заштиту личних података БиХ Петра Ковачевић с питањем да ли се државне институције могу позивати на Закон о заштити личних података БиХ приликом одбијања достављања имена и презимена државних службеника.

"То није у границама цивилизацијске коректности. Ја не могу да вјерујем, уз дужно поштовање, да неко може тако одговорити на захтјев за приступ информацијама. Ми смо толико пута рекли да имена и презимена државних службеника немају никакве везе са Законом о заштити личних података", рекао је Ковачевић.

Он је истакао да је и Агенција за заштиту личних података БиХ сва имена и презимена државних службеника објавила на званичној веб страници. Како каже, јавност има право да зна ко ради у државној служби и коме се исплаћују плате из буџета.

"У БиХ се иде из крајности у крајност. Или се не објављују подаци који би требало да се објављују или се објављују подаци који се не би смјели објављивати попут адресе, матичног броја или жиро рачуна", додаје Ковачевић.

Рекао је како би институције требало да спроводе закон, па тако и Закон о слободи приступа информацијама БиХ, а и Закон о заштити личних података БиХ, те да ни заштита личних података, а ни слобода приступу информацијама, нису ничије апсолутно право.

"Јавност треба именом и презименом да зна кога плаћа и ко ради у државном апарату", закључио је Ковачевић.