Без замјене за мозак, главу, очи, тестисе...
Пресађивања данас више нису ограничена на виталне органе: срце, јетру или плућа. Људи данас могу добити и нову шаку или материцу.
Али, код неких органа то још није могуће. На врху те листе је мозак. Разлози су и технички и етички, кажу стручњаци.
"Све што има везе са нервним системом најтеже је пресадити јер немамо ефикасне технике за регенерацију нерава", објашњавају научници.
Трансплантације мозга и очију сада су изван могућности модерне медицине.
Неки хирурзи, наводно, планирају да пресаде главу, али је опште мишљење да би пацијент, по свему судећи, умро. Многи сумњају да је могуће спојити нервна ткива двије кичмене мождине.
Ту је и додатни проблем пресађивања мозга. Особа којој би пресадили туђи мозак борила би се са кризом идентитета, наводе часописи који се баве неурологијом.
Такви проблеми су се већ појављивали у случајевима трансплантација лица и руку.
Настала психолошка конфузија могла би довести и до озбиљних психичких проблема, па и лудила.
Тестиси спадају међу органе на чије се донирање ни не помишља. Чак и да операција успије, остаје непријатно морално питање: "Ако прималац са новим тестисима постане отац - чија су дјеца? Његова или донорова?"
С обзиром да донираних органа никада није довољно, кориштење животињских срца, плућа или јетре за спас људских живота представља свети грал медицине.
Али, људско тијело одбацује органе других врста.
Научници сада покушавају да модификују имуни систем људи и спријече напад на органе - "уљезе", које људско тијело доживљава као пријетњу.
Уз све то, ако би би долазило до таквих трансплантација, морало би се спријечити и евентуално преношење животињских болести на човјека.